Bila sam na jednom od tri dana duhovne obnove fra Linića u Mostaru...
Šta da vam kažem.. nakon onog prvog susreta oči u oči..
Otkad sam saznala da dolazi radovala sam se..i tako su došli ti dani..
Međutim ,kao i uvik prepreke se neke dogode...
Zapalo me da radim dva dana od tri dana obnove..ajde kažem-pa Bogu fala bar jedan dan..ako ništa drugo..
Muž mi je isto namjeravao ići..i sve dogovoreno..netom prije polaska kćer mi dobije temperaturu visoku...i šta ću..ostade on odoh ja..
Pa opet,velim,Bogu fala bit će drugi put..
Odmah sam bila dekoncentrirana..a i on nervozan što ne ide..
I ja da pođem,nikako poć..išla jedna osoba sa mnom,pa ona nikako doć,pa mi vozačke nigdi,i tako sve se nešto zbrčkalo,al ja idem i gotovo..
Zakasnile smo na krunicu,al Bogu fala stigle smo..
Sjele smo kraj dvoje forumaša,i to mi je odmah vratilo raspoloženje..
Fra Linić je dosta dugo govorio o strahu…i stotine puta ponovio NE BOJ SE..
To mi je upravo tribalo..jer me strah dosta muči..nadvladam ga neko vrime al kad se iscrpin opet se povremeno vrati..NE BOJ SE,NE BOJ SE,NE BOJ SE
Stalno mi je to zvonilo u glavi..kao da je meni to govorio…Prepustila sam se..i zazivala u sebi Isusa..
Zatim sam pošla na ispovid,i čekam u redu,svećenik ispovida,i kad je završio,diže se i pođe ..Ja isprid njega pošla i velim mu,imam i ja za ispovid..a on meni:»Pih!!Eno onaj tamo svećenik sidi sam i niko ne ide k njemu,neću te ja ispovidit!!»I ode ća!!!
Ljudi moji…zemljo otvori se…Zamal me srce ne okide..
A taj drugi skroz s druge strane crkve..nisan ga ni vidila..
Šta ću..ta neću se vratiti na misto..došlo mi da se raskrivim..
I ja skupin snagu..stisnem zube..i polako s jednog kraja na drugi,poklonim se isprid oltara..i sjednem kraj svećenika..
Mozak mi stao..totalna blokada..samo mi suze od tuge sletiše…Al čujem isprid sebe fra Linića,NE BOJ SE…
I ja se lipo ispovidim,i opet polako nazad..Uf..preživih..Bogu fala..
Klanjanje Presvetom je bilo dosta drugačije nego što sam navikla..al bilo je veoma zanimljivo..molio je za ozdravljenja..fizička ozdravljenja..mislin da bih ga mogla danima slušati..ja sam tijekom toga sve i svakog pridavala Isusu..tako i moju kćer između ostalog..
Pričala sam Isusu..
Isuse..ja znam da si ti najveći liječnik..i da čuješ moje vapaje..dotakni onu moju djevojčicu doma..ta znaš koliko te ona voli..sjeti se Isuse,kako samo čeka da pozdravi Gospu sa mnom..
Koliko gorljivo moli..Isuse..vjerujem u tebe..
I tako sam se ja napričala sa našim Isusom..i vjerovala…
Na kraju klanjanja,fra linić je uzeo Presveto i pošao kroz crkvu da nas blagosovi..I rekao je –Gledajte u Isusa,gledajte..pozdravite ga…ljubite ga..
Počela je pjesma DA TE SAMO DOTAKNEM…srce mi se uzlupalo,trnci me prošli..počela sam pjevat al suze me ugušiše..sve su me rane zabolile…kao da sam se jaka i važna do tada pravila..spustila sam glavu i plakala..pa kad sam htjela viditi gdje je moj Isus..nisan ga vidila…negdje je bio u mnoštvu..
Počela sam pjevat DA TE SAMO DOTAKNEM I DODIRNEM TI HALJINE ..MOJE SRCE BI BILO CIJELO..SVE RANE BI NESTALEEEE…kad odjednom Fra Linić se pojavi kraj nas sa Isusom…Pjevala sam i vikala u sebi..
Isuse dragi,ljubljeni,prijatelju moj,brate moj,oče moj..Tu sam…hvala Ti..Pogledaj me Isuse..Gospodine moj…
Ljudi moji…taki mir..taka radost..ne može se naći nigdje nego kod Gospodina!!
Poslije smo otišli na kavu..muž mi piše: ne moraš čekati župske obavijesti,aj požuri,mala ima opet fibru..Ja sam samo rekla..Isuse,vjerujem u tebe,ti si moj liječnik,ti ćeš je ozdraviti..
Istignem doma,kontam ,biće sad ,bla bla bla,hodaš po crkvi a mala bolesna..Al Bogu fala,ništa…
Noć sam bdila nad malom,al mi nije žao,ni teško bilo,lipo sam se izmolila za svakoga,i dobro mi je došlo,jer u zadnje sam imala neku tlaku za moliti..Prekrižila sam kćer na čelu..i rekla Bog te blagosovio..i lipo sam stavila ruku na glavu..i pridala je Isusu..izmolila nad njom,ruka mi se užarila..i otišla leć..
U rano jutro,dobila je opet temperaturu..dala joj čepić,i velim kćeri spavaj..Bog je s nama..
Cili dan danas temperatura tinja..al nikako ne skače visoko..vodio je muž liječniku..dok sam bila na poslu..vadili joj nalaze..jer odakle tolika temper.a nema simptoma…Ja se uzvrtila na poslu..
Isuse moj..ja vjerujem u Te..Ti si moj liječnik..Bože moj,zar je moja vjera tako slaba,da je ona ipak bolesna…Al NE….NE BOJ SE….kako kažu..Vjera te tvoja ozdravila...
.malo se prehladila..al ništa strašno..Bogu FALA!!!
Eto..šta reći na kraju…HVALA TI ISUSE!!!!
Post je objavljen 17.09.2008. u 19:48 sati.