- repriza davne lovačke priče -
Tri lovca sjede na čeki i čekaju početak koncerta čuvenog rogatog filharmonijskog orkestra. Takvi orkestri svojom rikom već tisućljećima očaravaju cijele armije lovaca koji se za tu priliku veru na svoje svečane lože, zvane čeke, da bi u prohladnim rujanskim jutrima slušali taj čarobni zvuk jelenskih mužjaka, koji pred košutama viteški ukrštaju svoje rogovlje i oglašavaju se čarobnim arijama, tj. rikom, ne bi li privukli njihovu pažnju. (momci, deja vu?)
Za tu priliku lovci obuku svoja svečana zelena odijela (koja već stoljećima odolijevaju svim modnim trendovima, prim.a.) i svoje čuvene šeširiće (zagorski: škrlake, op.a.) ukrašene pokojim perom fazana, zubima vepra ili već nečim.
- Brrrrr, daj još malo jegera, hladno je – reče prvi lovac i posegne za flašom iz ruksaka.
- Bela! – reče drugi.
- Meni je već dosta kartanja – reče treći – idem malo surfati po internetu.
Izvukao je svoj laptop i uspostavio bežičnu vezu (zaboga, a kakvu bi inače mogao, jel, hehe).
Prvi i drugi lovac izvadili su sendviče i počeli klopati, a treći je gledao ljepotice na internetu i glasno komentirao njihov izgled.
- Pssssst, tiše, jelene ćeš preplašiti – reče drugi lovac.
- Ok, neću više.
I tako, dok je tišina zajedno s izmaglicom ispunjavala šumu, prekinuta ponekim udaljenim kreštanjem vrana, odjednom se čuo snažan zvuk u blizini – TUUUUUUUUU!
Prva dvojica se smrzoše, zapeo im je zalogaj u grlu.
Evo, počelo je! – reče prvi lovac drugom lovcu, a oči su im sjale od uzbuđenja.
Ma nije počelo, upalio sam ICQ – reče treći lovac.
;-)))
Post je objavljen 17.09.2008. u 08:25 sati.