Marketing
MALO JE ZAFRIŠKALO
Lipo je stari svit govorija: Nije se rodija ko bi svitu ugodija!
Evo prije samo par dana smo kukali, puvali i stenjali kako nan je vruće, sparno. Pa se pitali kad će kiša. Kad će zaladit?
I naravno toliko priželjkivana i očekivana promina vrimena je došla. Zahladilo. Palo bokunić kiše.
I šta se događa?
Ponovo ajmekanje i kukanje.
Pa šta je ovo?
Ko je ovo vidija….. još je lito!
Pa nikad pprije ovoga nije bilo!
Sad najedanput svi oćemo lito nazad.
Ja neću. Sezonu kupanja san ionako zaključila. A ovakvo vrime mi taman paše.
Nije vruče, nije ladno.
Uvečer se lipo ušuškan u postelju. Upalin malo svitlo. Knjiga kraj mene.
Pokrijen se lancunon. Skupin se ka po dinara sira, pa pribacin priko sebe i pokrivač.
I spavan lipo, ušuškano.
A u daljini se čuje mukla grmljavina.
A kišica te lipo, lagano uspavljuje.
Po danu lipo, taman za kratke rukave i rebe.
Ujutro je bokunić friško ali ne smeta.
I onda popodne možeš izač vanka, prošetat malo, bacit oko po dućanima. A nije vruče.
Po rivi gušt prošetat. Još uvik ima svita, još uvik ima turisti, ali je sve podnošljivije kad nije onako lipljivo sparno.
Još uvik za rivon jahte, jedrenjaci.
Ma lito je još uvik tu…. viri nas iza oblaka.
Oteplit će ponovo, neko će se možda još i kupat.
Ja mislin da ja neću.
Ali evo, bar još jedan put da obućen vešticu!
Post je objavljen 17.09.2008. u 07:34 sati.