Ja ne znan odakle bih počela...Prvo sam bila jako uznemirena i tužna što ne ide moja prijateljica...od početka smo skupa..pa me je to malo zbunjivalo..kočilo..Kad sam stvarno uvidjela da ne ide..rekla sam Bože u tvoje ruke..idem pa šta bude..
Sa mnom je krenula Vera,koju sam stavljala u nakane..i to je već bila jedna pobjeda..Al ,moj brat Josip..zbog kojeg sam i tražila i našla Gospodina,obećao mi je po tko zna koji put..da će ići i on..tako sam treperila hoće li doći na bus..
Ljudi moji,moje sreće kad je stigao..Bože moj,još jedna naša pobjeda..
Slava ti i hvala Isuse..
I napokon smo kernuli..moje srce da iskoči...Cjelim putem sam pjevušila..slavila..a jesam malo i spavala..heh..al i to je za ljude..
Kad smo stigli u V.Goricu..pohitali smo na stadion..i odmah smo ostali na travi..zelenoj divnoj travi..Gabriela(sestra sa foma) je prva doletila..Bože koje radosti.. ..
Smjestili smo se..kad zvoni mi mob..zove Nada..(druga moja duhovna seja).i prekide...ja se skočih..noge mi se osjekle...Kad Nada leti ko strijela..hahaha ...
Ljudi moji..divno divno...kao da se stoljećima znamo..koja sreća..radost..zagrljaji..pusice...joj joj..
Zatim smo svi pohitali da upoznamo Marinu..Kako smo sretni bili..ko male bebe..hahaa..odmah nas je pripoznala...superrr..Hvala ti Isuse..
I počeo je susret..najposebniji do sada..Divno slavljenje..puno radosti i suza..Gospodin je bio sa nama..
Moj brat Josip..on je bio tu..slavio je sa mnom..Cijelo vrime sam ga pridavala Isusu..Dotakni ga Isuse..Oprosti mu..Ozdravi ga Gospodine..ozdraviti ću i ja..Vrati ga u svoje stado..zalutao je..pokaži mu put..put vječnosti..ljubavi..mira..
Sv,misa je isto bila posebna..ma sve je bilo posebno..Puno Duha,ljubavi..radosti..milosti..
Molili smo..i plakali i smijali se..
Jes da je bilo vrućeee..al došli su nam i oblaci...pa je bilo i hlada...
Hvala Draganu na kišobranu..heh..osta brate u mene...dobiš ga nazad..
Stigla su i ozdravljenja..O Bože moj..VELIK SI..
Čak je i Lončar bio razgovjetan..Uvod je bio dosta zanimljiv..
Zatim je nastupio Gospodin..Izlila se Rosa Božijeg blagosova na nas..Tako sam se ispunila..Molila sam i dalje Gospodina ..Ozdravi mi brata Gospodine..Pokrpaj ga..Ti znaš šta je najbolje..Zagrlila sam ga..i uhvatila za ruke..i Blagoslivljala ga do besvjesti..Gorila sam ..treperila..trnila sva..
Rekla sam-Gospodine..mnoge dovedoh do tvoji vrata..misija po misija se završava..Tu sam Gospodine za nove pobjede..Udjeli mi snagu..ispuni me..vodi me..Čekam te Gospodine..
U jednom trenutku,Lončar je spomenuo da Gospodin ljubi jednu Petru..
Ja sam se pitala...Gospodine..Isuseee...ljubiš li mene...ljubiš li mene...Vapila sam..ne znam zašto..Al shvatih,,,Pa Gospodin mene ljubi...
Zazvao me..sve što sam ištila ostvaruje se..GOSPODIN ME LJUBI...HVALA TIIIII ISUSEEE...
Brat mi je rekao..kao da sam se ponovo rodio...sve je kao da je vrilo u njemu..koturalo..da mu se čini da je od svačega ozdravio..da ga se dotaklo puno puta..Kaže mi..."ma seke,nisan bio kod doktora..ne znan od čega sam bolestan bio..al znam da sam ozdravio"
Ja sam se od srca nasmijala..tako nevino i bezazleno..
Znam ja od čega si ozdravio..falila ti mater..falio ti ćaća..nisi imao djetinjstva...nisi imao mladosti..nisi imao postelju ni topal zagrljaj..
Ozdravio si..srce ti je bolesno bilo..duša ti je ranjena bila..
Dobio si oca,brata,prijatelja,majku..
BOŽE hvala tiiiiiiiii!!!!
Na kraju ,bez obzira kolko mi je nos bio začepljen od cmizdrenja..osjetila sam taki miris ruža...
Na kraju..
U autobusu mi se urezao jedan stih..pjevušila sam ga stalno..
TVOGA SRCA PLAMEN O MARIJO,
NEKA SIĐE NA LJUDE SVE,
MI TE BESKRAJNO VOLIMO, MI TE VOLIMO.
Budila sam se sto puta u autobusu..i opet pjevušim u sebi...i zaspem...i opet pjevušim...i cili dan to pjevušim danas..zvoni mi u ušima..
HVALJEN BUDI O BOŽE KRALJU NAŠ,
NEK TE SLAVI ČITAV ŽIVOT MOJ.
OVA HVALA NEK BUDE, NAŠ NAJLJEPŠI DAR,
DIVNA DJELA UČINIO SI NAM!
SLAVLJEN BUDI O POBJEDNIČE NAŠ,
S TOBOM UVIJEK POBJEĐUJEMO MI!
SVOGA SVETOGA DUHA TI IZLIJ NA NAS,
CIJELOM SVIJETU, DOŠAO JE SPAS!
BVB
_________________
Post je objavljen 14.09.2008. u 22:41 sati.