...Ponekad je stvarno teško imati pravog prijatelja...
...To je isto veliki teret...a i dar ..
.hm...jer moramo stalno raditi na tome..
.. graditi..upotpunjavati...
...a to me ponekad i umara...
...ponekad mi je najdraže biti sama...
...Nesebično sebe dajem...kada tražim..možda sam i ja naporna nekad...
...mislim da pravih prijatelja ne možeš baš imati puno..
..jedan.
..dva...
..mada i oni znaju..
..ponekad..
..bez obzira što su pravi a ne krivi..
..zakazat i duboko uvridit....
...a to boli...boli...
..mogu reći...da jedinog istinskog prijatelja ...koji je onaj baš baš pravi iman u mojoj baki...
...koja mi je bila i otac i majka i brat i sestra i podrška...
...Slava i hvala Isusu...uslišane su joj molitve...jer poletih prema Gosodinu našem...Isusu...
Evo ja s brda s dola...to su mi misli trenutne bile...
Bvb
Post je objavljen 14.09.2008. u 22:21 sati.