..neki glupavi smajl na usnama...neki cudni sjaj u ocima...naravno kisa...i crno-bela solja...tu, a kao da jos nisam...
juce poziv...’falilo mi je da me nazove neko ko me zna’...a meni je falilo da cujem nekog koga znam, a ne nekog cije su mi price dosadne...(zapravo je u pitanju ista osoba)..drago mi je...par reci, nekoliko zvukova...slika je tu..(i jos nesto sto nije slika i nije u glavi)..sve jasno..ko nekad..
jos neki poziv...ustvari neko ko ocigledno jedva ceka da me vidi...a ja....pa, videce me da...za koji dan, valda...iznenadjenje cak i za mene...jesam li...?...ma sta mi se to desilo?....jesam li konacno stvarno dobro?...ako jesam, onda nece vise biti dobrih postova...ako ih je ikada i bilo...
....neki kao ‘pravi’ pesnici romanticari rekose da da bi pisao o nekom dozivljaju/osecaju moras prvo pustiti da prodje...skroz...i onda ga ponovo proziveti...u suprotnom ce zvucati bljutavo...ali i bljutavost nekad ima odlican ukus...
..ipak..prestajem...ostavljam glupi smajl na licu...i dobro mi je.....
Post je objavljen 14.09.2008. u 16:25 sati.