Marketing
In memoriam: Tomislav Ladan
Drugovali smo par godina na jednoj neobičnoj tangenti. Prvi puta smo se čuli samo telefonom, ja sam bila nazvala iz daleka prijatelja u Zavod, kasno uvečer, ispalila sam bila svoj uobičajeni rafal nezadovoljstva, ne sjećam se više, nekakakvom situacijom u Dubrovniku, pustio je profesor strpljivo tu moju tiradu neka traje nekih desetak minuta i napokon kazao: excussez mois, madamme, ovdje Ladan, nemate šanse mene šarmirati ali bih vas rado upoznao. Bilo me je strašno sram, nisam imala pojma da je krivi čovjek dignuo slušalicu, ili ipak nije.
Poslije smo se sretali redovito, oko Božića ili ljeti kad bih ja dolazila doma, uvijek kasno navečer u Zavodu, volio je slušati moje priče o Africi a i ja njegova akrobatska naklapanja o povijesti, doskočice, hvatajući jedvice beskrajnu nit njegovih asocijacija, bio je genijalan.
Zadnji puta smo se vidjeli negdje iza Božića prosle godine, bilo je desetak ljudi oko stola, polumrak, abažuri, orahovica i puno dima, pričala sam im kako je Jadran Gamulin kupio i spasio Modru Lastu Jože Horvata, Ladan je bio enchantee, tjerao me da pričam još, a kad sam rekla da je dosta priče i da bi o tome netko napokon trebao pisati, samo je opovrnuo: znamo mi tko o tomu treba…
Cveba
Post je objavljen 13.09.2008. u 21:59 sati.