Budući da je danas petak, dan Venere i nosi se zeleno to sam jučer navečer pripremila zelenu majcu za danas, tek toliko da ujutro to ne zaboravim, a ondak bi me čekalo još godinu dana apstinencije. Ovako, Pljoskice mi moraju priznat apstiniranje samo do kraja godine a iduću godinu prestanak i definitivan kraj istoga, te život kakav se podrazumijeva i kakav jedno normalno žensko biće zaslužuje . A ne da mi se uskraćuje.
Naravno, ako se trend nastavi i iduće godine morat ću se u karmelićanke prijavit , jer ionak ne živim niš bolje od njih.
Em sam gola i bosa, em apstiniram, em...
Sve se nešto mislim, možda ja već i jesam karmelićanka, no nisam toga svjesna.
Niš, vidjet ćemo. Vidjet ćemo iduće godine. Kad urok prestane, a novog neće bit , jerbo kao što već rekoh na sebi imam zeleno, ondak će se sve karte otvorit i ja ću znat jel ja spadam u crkveni il mi sudbina ipak dala svjetski život. Samo moram bit strpljiva to je sve. I moram si bit dobra s Pljoskicama, jer nikad neznaš di i kad i s čim ih moš naljutit , pa bi mogle onako u toj ljutnji novi mi urok stavit.
Eto. Toliko o zelenom.
A što se tiče ostalog nemam što pametnoga pisat jerbo ništa se pametnog ni ne događa. Jutros na jutarnjim misama, malkice sam pukla. Pa sam rekla što o nečem mislim i otišla van iz sobe, od tih ljudi s kojima se nikako ne želim družit. A moram. Jerbo mi u sobu dolaze i ovdje prosipaju svoj otrov. A dost mi toga da se frustracije izbacuju ovdje. Nek si svoje frustracije ostave u svojim sobama.
U svakom slučaju rekla jesam, no poučena iskustvom, ništa od toga što sam ja rekla nije se čulo. Ne mogu vjerovat da se kulturne osobe mogu tako ponašat. Jednostavno ne mogu vjerovat. A opet. Moram vjerovat jer to vidim vlastitim očima i doživljavam opet i opet svakoga jutra.
No neću o tome. Neka truju sebe, ja želim ostati izvan toga. Kao što želim ostat i izvan politike. I izvan svega što truje.
Booože što sam danas pametna. Idem se sad prošetat do WC te se u ogledalo malo gledat.
Post je objavljen 12.09.2008. u 09:03 sati.