Marketing
DARK SIDE OF BRAIN
dule - photo maniac
Šta je „poželjno“ da sadrži savremena srpska estetika? Pa, naravno, sve ono sa druge strane političke korektnosti. „Pušim, pijem, volim da se bijem“, mačo izgled muškarca i „obučena za silovanje“ outfit tinejdžerki. Kako se u to uklapa moj mozak izrezbaren kiselinom i zatrovan politikom? Savršeno. Sada sam u godinama gde mogu mirne duše da dozvolim sebi da pljujem omladinu i džangrizavo prigovaram svojoj životnoj saputnici. Sada sam u godinama kada me svi jebu i kada sam uhvaćen u kandže prosečnosti. Plastic Fantastic estetika, metalne konstrukcije umesto zgrada, klonjare po restoranima pretvorene u svemirske brodove sa ex-teritorijalnim baba-serama, pokondireni pijačni prodavci, kurve na štajgi sa svim zubima u glavi, kompjuterski rokenrol, Mile Kitić, Radojka Bubamara, karirane košulje voditelja na televiziji, fudbal koji to nije, jeftina gudra, estradni političari, neobrijani pazuh u tramvaju, pobuna belih čarapa iz koledžica, susret sa Šabanom Šaulićem i Šabanom Bajramovićem uz naklon i nazivanje dobrog dana uz korektno: „Gde ste Šabani“, pivo iz plastičnih flaša, vera u Boga i otadžbinu ili kralja i otadžbinu-kako god, poplava Stojadina i Stojadinki obučenih u dance plesačice sa Pink-a, deca po parkovima rođena u brakovima dizelaša i kraljica splavova, plakati sa licima bez bubuljica i bora.
I ja u sredini tog ringišpila, nekako miran i spokojan. Glup i ciničan. Što bih čitao Luisa Kerola, što bih gutao Hofmana. Zemlja čuda je tu ispred mene. Uživo. Reality. Uopšte mi nije potreban mozak i čulo ukusa da bih se dočepao požude. Sredovečne komplekse lečim „na jedan“. Srbijo, starice majko. Ne damo Kosovo!
Leteće kese, pune đubreta, lansirane kroz prozore sa najviših solitera, panduri ne viši od 160 cm, obilne porcije nečega u fancy restoranima, ljudi koji ne znaju da pešački prelaz ne služi za prelazak pešaka preko ulice nego misle da je to parking za njihova kola, divlji srednjoškolci koji svojim neznanjem kao taoce drže sopstvene roditelje i nastavnike, taksisti bombe, neduhoviti grafiti po zidovima, ruski rulet čija bizarna igra započinje onog trenutka kada se uhvatimo za kvaku sopstvenog stana i krenemo napolje, komšije voajeri koji kroz odškrinute prozore ne gledaju sex nego imovinsko stanje, psi ne naučeni na nošu koji su nam tapacirali ulice govnima, ponižena srednja klasa koja je bila više nego klasa u besklasnom društvu, modernizovana 4P filozofija (pajero, pištolj, plavuša, pejdžer) iz devedesetih, tajkuni ili tajfuni sa nonšalantno otkopčanim gornjim dugmetom na košulji, kućno vaspitanje kao prevaziđeni koncept, krađa kao smisao života, prevara kao zamena za sex, trafike umesto biblioteka, tange sa hauba kola ispred pijace, Kaluđerica-grad koji ne postoji na mapi, cveće pokradeno sa grobova, Veliki Brat umesto bunta, gej parade opasne po život učesnika i prolaznika, monopol nad hranom, ćelave lobanje na sve strane, kompjuterske igrice gde se možete najebati, naklati, nasilovati, naždrati kao zamena za ruske klasike i lektiru.
Građevinska, prosvetna, fudbalska, doktorska, saobraćajna mafija na jednoj i nas nekolicina na drugoj strani. „Margita Je Dečak“, jedan od prvih grafita savetnika predsednika je svakako bolji od „Srbija UBER ALLES“, ali ko nas pita. Mi smo loši dečaci. Oni su dobri. Oni su Idoli i oni nam kreče svakodnevnicu.
Čačkajući uvo malim prstom sa prirodno nadograđenim noktom, obični Srbin fakat ovako misli u sebi: „odrednica Novi Svetski Poredak mi je uvek pretstavljala nešto onespokojavajuće. Šta će mi nešto novo kada mi je super i ovako. Ako je Evropska Unija toliko dobra stvar, što onda amerikanci ne uđu u nju“, a ustvari na glas kaže: „Dlakav sam po celom telu i ćelav sam po glavi, ne brijem grudi i pazuh. Ono dole malo leti podšišam. Volim da odem na narodnjačka mesta, tamo su ribe ludilo. Pijem pivo i domaću rakiju. Pušim Best. Volim da gledam fudbal. Žena mora da zna da kuva, žena mora da zna da pegla, žena mora da bude domaćica. Libo me racku za politiku dok je meni ovako“ i dobija aplauz na otvorenoj sceni, na šta se na BIS oduševljeno počeše po jajima.. Dalje..
Pročitaj ceo text -->
moj tekst u PRESTUP-u
piše Dule Nedeljković - Glavonja
Post je objavljen 07.09.2008. u 00:18 sati.