Marketing
Treba mi vremena, samo malo vremena
Hmmm, teško je, jako teško, ali samo mi treba malo vremena samoj, da razmislim o samoj sebi, i kada ću biti spremna ja ću učiniti što je potrebno, jednosatvno nemogu još, još mu ne mogu pogledati u oći, eto ima i ta jedna stvar čega se bojim, to je zapravo moj strah, pogledati u njegove oči i priznati krivnju, i vidjeti prezir u očima, vidjeti ono što ne želim vidjeti, istinu koja boli, tako je to, istina stvarno bode u oči, i mrzim to, mrzim sebe zapravo, iako nitko nebi reko da imam problema, da je sve u redu, ali najbolje je skrivati osječaje, nikome ništa ne pokazati, nitko ništa ne mora znati, ne želim da me žale, da me savjetuju, ne želim ništa od nikoga, samo želim samoću, želim tišinu i prazninu u glavi, ali te praznine nema, nego je sve puno misli, puno krivnje i žalosti......
Ahhhhhh, prvo moram sve srediti sa sobom, a onda sa njim, kada napokon smirim svoju dušu onda ću moći sve rješiti s njim, nikako drugačije, iako znam da je teško i zapravo osječam se kao da uopče nisam spavala noćas, samo sam puna praznine u sebi, tuge i žalosti, ali i to bi trebalo proći s vremenom, nadam se iskreno.......
Spava mi se, umorna sam, samo bih htjela zaspati i nikad se više ne probuditi, to bi bilo tako lijepo i jednostavno, nebi bilo više muke i tuge, samo bih zaspala i nikad se više ne probuditi a s time bi nestalo sve muke, nebih morala više razmišljati o tome, ali ne mogu........
Post je objavljen 03.09.2008. u 17:57 sati.