Marketing
Budući da stvarno nemam nikakvih zamjerki na moj godišnji odmor čisto mi teško pisat postove. Mislim nemam se na što okomit, nemam što ironizirat, nemam o čemu gunđat, nemam na što ukazivat prstom, nemam se na što ljutit.
I di sam ja sad di pitam ja vas?
Sve je bilo bolje da bolje ne može bit.
Osim toga i ovi moji na poslu su se nekako popravili, nešto su im mise mlake ali mislem se to je zbog toga što je vani vruće, neće to dugo, krenut će oni već svojim starim dosadnim gunđavim tempom. Samo moram bit strpljiva.
Ondak i Muškarac mi se popravio, nešto je jako dobar u zadnje vrijeme i šire pak ni njega nemogu ogovarat. Ne mogu gunđat jer nemam našto gunđat.
I zar je meni lako?
No misleć tako o svemu tomu kako mi je dobro i kako mi duhovno stanje kreće bit skoro pa savršeno, daklen misleć si tako ipak naiđoh na nešto na što se mogu okomit. I odma mi bilo lakše, već sam se sva isprepadala kako sad više neću imat o čem pisat.
U blaženom stanju u kojem ja trenutno jesam ljudi postaju dosadni. Samo se glupavo smješkaju, sve im dobro, sve im štima i što ćeš ti s takvima što pitam ja vas? I sebe?
No spasila me garderoba Zadar.
Spasila od dosade postova.
Evo ovako je to bilo.
Gola i bosa kakva jesam nisam baš imala puno stvari za nosit na more. Mislim ako si gol i bos onda si gol i bos. Nemoš onda stvorit da nisi gol i bos kad je istina drugačija. Mislim što ću jadna s tih par majčica, dvije haljinice i par cipelica a kofer velik čovječe?
Pak sam ga natrpala svim i svačim. Stavila sam neke stoljnjake unutra, pa sam onda stavila ručnika pun kufer tek toliko da ne ispadnem jad i bijeda. Mislim kako bi to bilo da za sobom vučem koferčinu a ona lagana ko perce i vidi se da se klima od praznine? No daklen da ne bih ispala pacer uz sve one moje prijateljice koje vuku kofere i kofere znači napunila sam i ja svoj tim stoljnjacima, kuhinjskim krpama te ostalim što sam već našla po stanu , od susjeda sam drpila stare novine koje je ostavio ispred vrata te ponosno krenula put mora, punog kofera i uzdignute glave.
Krenem dakle tako put Zadra , zna se već ususret Filipinkinom ručku.
Dođem u Zadar i ostavim taj svoj napunjen kofer u garderobi. Zatim odem na već opisan ručak s F. te dobim te već opisane naočale. Te dobim i ispračaj na brod. Sve gratis.
Prije broda odem po svoju torbu u garderobu i platim 8 kuna . Za cca 2 sata.
No to nije kraj priče, to je tek njezin početak, prapočetak ajmo reć.
No štovano čitateljstvo treba bit strpljivo kakva sam i sama, ako želi čut i počut što još pametnoga i gunđavog ja još imam za reć.
I daklen dođem ja na svoj godišnji, ono nakon što me filipinka ispratila na brod, i budem tamo svojih ohoho vremena. Izvadim svoje stoljnjake, ručne radove, obične krpe,te stare novine i časopise te objesim to sića garderobe što imam po ormaru i živim. Kupam se , sunčam, i što sve već ide uz to.
I malo po malo prođe moje vrijeme, kraj je godišnjeg, skrpaj svoje krpice ponovo, puni kofere i kreći doma. No u međuvremenu zagubili se stoljnjaci, krpe pogubila i što ću sad koferćić prazan da prazniji ne može bit. Ono malo krpica koje imam stalo je u jednu trećinu kofera ostatak kofera strči prazan i suh. Pak sam stavila lišća. I nešto malo kamenja. Tam di sam bila drpila sam ručnike. Ondak sam još išla ukrast toalet papira da napunim ono naprijed u koferu, jerbo me sram da hodam svijetom tak gola i bosa. Polupraznog kofera.
Dođem daklen natrag u Zadar i cap stavim taj isti kofer u tu istu garderobu od prije par pasusa. Odem do bankomata, dignem par kuna, zatim odem u dućan di je pisalo "akcija" pak potrošim tu siću , nije beg cicija, na jednu baš dobru majcu koja mi uopće ne paše na ove godine koje imam jer me čini infantilom, no to tek toliko da donesem nešto iz Zadra u Metropolu mi dragu da me podsjeti da sam na moru bila. Onda cap cap krenem vidjet di ću kavu popit pak vidim cipele za 90 kuna, bingo te su moje i božje pomislim te si cipele kupim i sad za stvarno krenem popit kavu . Popijem kavu i krenem tako orna i vesela , vedra i čila po svoj kofer e da bi s njim krenula na autobus pa na autobusni kolodvor, jer mi Pepeljuge tak putujemo otkad nam Muškarac otkazao poslušnost pa ne želi doć po nas.
I tako dođem u tu garderobu pa mi ona kaže "kad ste ostavili torbu?". Ja odgovorim u 3. Tog trena pogledam na sat i vidim da je pet do 4.
I sad kreće ona poznata dalmatinsko-pljačkaška navika. Žena mi pogleda kofer. Nov čovječe. Ne zna ona da je unutra lišće. Pogleda mene ja na sebi od ono malo krpica što imam imam baš najbolje. Tilta, vidim da joj blagajna radi u glavi pa kaže "15 kuna".
Ja mrtvo ladna izvadim 15 kuna, nije beg cicija već sam rekla, te joj dam.
Krenem na autobus. Dođem na kolodvor. Pitam za autobus no niti jedan neide, prvi ide tek u sedam navečer. A sada je 16,10.
I što ću?
Zbrajam u glavi koliko još novaca imam te krenem u garderobu. Ostavim torbu.
Kaže ona :"to vam je kunu i 20, ali platit ćete kad dignete torbu".
Ja mutava kakva inače po prirodi jesam šutim, jer misao dok se sformulira u mojoj glavi traži vremena. Izađem van i tek tada, jedno 20 metara kasnije zazvoni mi u glavi : "Kak kuna i 20?".
Vratim se daklen natrag onih već prođenih 20 metara , uđem i pitam
"jeste rekli kuna i dvadeset po satu?"
"da"
"jel to po kili?" ja nastavljam
"ne, po torbi"
"aha"
Krenem van.
Opet zastanem. Ovoga puta nakon jedno 39 metara. Vratim se, nisam ja lijeno biće, a ne.
"jeste li vi rekli kunu i dvadeset po satu po torbi?"
"da"
"to znači 3 kune i šezdeset lipa ako dođem po torbu u 7 sati?"
"da"
Stojim ja sad tamo i razmišljam. "Dole sam platila sat vremena 15 kuna tu mi kaže da tri sata plaćam 3, 60 nešto tu generalno ne štima idi pitaj opet"
Opet se ja okrenem, žena me već gleda sa onim pogledom -jel ova normalna ili joj nisu sve na broju?- te ponovo pitam
"znači ja vama platim 3 kune i 60 za ta tri sata?"
Svaka joj čast nije pokazala prezir prema luđakinji. Meni.
"da".
"Pa ja sam dole u luci platila 15 kuna za sat vremena"
"E pa dole je privatna garderoba, morate ostavljat stvari ovdje".
Pa ti reci.
Da rezimiram.
4.8. - garderoba za jedan kofer za dva sata koštala je 8 kuna, što bi bilo 4 kune po satu.
kraj 8.mjeseca - garderoba za jedan kufer za 55 minuta koštala je 15 kuna po satu na istom mjestu u istoj garderobi. Pri čemu bi neki dobar ekonomista što na primjer ja jesam zaključio da je inflacija u zemlji ogromna, da nema ovog dole.
isti dan - garderoba za isti kufer no na drugom mjestu koštala je 3, 60 odnosno 1,20 po satu.
E tu se dobri ekonomisti, što ja jesam, zbunjuju. Neznaju što da misle.
Pak prestanu mislit.
Smatram da mi je grad Zadar dužnik!
Potražujem 11 kuna + 20 000 kuna za duševne boli!
Post je objavljen 02.09.2008. u 13:21 sati.