Poričem stvarnost.
Ne želim zvučati kao svako drugo razmežno derište koje ne želi školu.
Ali zaista ne želim.
Osim svega onoga što nosi škola i odgovornost u životu ne želim jer to znači da odrastam. Da ću se morati suočiti sa nečime i nekim.
Jednostavno ne. Ne!
Ne želim.
Izbjegavala sam razgovor o tome prošlih par tjedana.
A kada sam se napokon upisala u tu školu shvatila sam.
Sutra rano buđenje.
I opet drndanje tim busom tamo i natrag.
I za 10 dana nadoknađivanje svog propuštenog gradiva. I pisanje svih inicijalnih sama. Ma svašta.
Ali imam se čemu veseliti. Idem u školu samo 2 dana pa opet pauza. Pa se vraćam. Osim ako mi nasred oceana ne padne avion.. Ne mogu spavati od straha, uzbuđenja, isčekivanja i komaraca.
Viza je tu, karta isto.
Samo kofer nije spakiran jer je to najteži dio. Užasavam se.
Sutra ga moram spremiti.
Nećemo se čuti neko vrijeme.
Nadam se da ću se vratiti živa i zdrava.
Ma barem živa.
Ako ne, volim vas.
Iskra.
Xoxoxo
Post je objavljen 31.08.2008. u 14:01 sati.