Dilatacija vremenska, uvik nešto zajebe. Ima sam fluidnu, tekuću, laganu rečenicu u glavi, pa sam je zaboravia. I računam, lipi mi je ovo nastavak pisanja, jer je isti ka i sve do sad. I puše mi čak za vrat, i kao dobar znak se lijepi vanka za mene.
Skorena voda u plavome kajinu, peckanje u kasnim očima, svo razmišljanje umočeno u lokvu pod čelom šta se napunila pivom u jedan ujutro, i tako to.
Sve to ka neko odugovlačenje dođe, nadomjestak onome šta sam mislia reć, pa zaboravia. A možda i nisam, nego sam samo to zamislia. Je li, jel može bit da sam u podsvjesti izmislia savršeni post, da složi sve, opravda me, zbroji me i prikaže me, a onda sam ga kao zaboravia, i sad navodno kao pričam široke priče okolo i naokolo, da bi pokaza da sam ima taj post, ali ga kao pokušavam pronać. A
De, jebote, pretjerujem. Mislim da bi treba uživat u ovo nešto alkohola šta me omekšava i pustit ovo. Nije da nema poante, al nemam u ovo doba elegancije za sve složit zaokruženo.
Laku noć.
Post je objavljen 30.08.2008. u 00:57 sati.