Može li se išta pametno napisati u vrijeme kad su vam misli zbrkane, kad je ponoć i ne znate kud biste sa sobom?.
Zapravo, sve biste mogli napraviti osim u miru zaspati. Zašto?
Misli lutaju, stvari koje su tu godinama samo se gomilaju. Lice koje želite vidjeti više od svega se ne nazire. Poruka koju želite dobiti ne stiže, sve se nekako urotilo protiv vas.
Pitam se što mi je činiti? Nije se lako boriti s nesanicom, ali gore od nesanice su upravo te misli koje tutnjaju, ne daju vam mira ni u ovo doba. Ma zapravo, ovo doba je najosjetljiviji dio dana ili noći, barem za mene. Ostali ste sami u sobi, svira neka nepoznata mjuza koju već dugo imate ali niste je još ni preslušali, što uopće htjedoh reći?
Da, misli kako dolaze tako se i gube. Razmišljati o životu i nije baš lako, a onda, o čemu biste drugome mogli razmišljati?. Nisu to više brige, to su stvari koje su tu, od kojih ne mogu pobjeći, a opet se tako trudim…
No, one se vraćaju i vraćaju i zapravo vjerojatno nikada neće ni nestati… Ma ne treba mi ovo, kome ja ovo uopće pišem? I tako se sve vrti oko iste stvari, zar mogu reći išta novo? Mislim, sama sebi naravno…
Tu nema lijeka, samo ja i nenaučeni tango...
(ok, jedno je sigurno, kad puknem onda puknem ali za koji dan ću se ovome i sama smijati;) )
ma zajebi sve, odoh bar pokušat spavat...
Post je objavljen 29.08.2008. u 00:14 sati.