Marketing
uvijek furaju reklama i antireklama.
____________________________________________________________
photo by Veronix
____________________________________________________________
Domaćin je propao u zemlju, broj je svjedoka tog njegovog propadanja bio pozamašan, samo je kratko dodao - oprostite - i zapiljio se prema nekom izlazu, rekao je - moram van, samo moram van, gdje je izlaz, ja sam krenuo za njim..., a onda se zabio u zastor, prebirući po njemu nikako nije mogao pronaći prolaz između ta dva zastora... tu se neki klinac nasmijao, a za njim i ostali u publici. Trajao je tako taj smijeh neko vrijeme, a onda se okrenuo, zagledao u publiku, gledao tako u nju, smijeh je polako prestajao, a onda je raširio ruke i ostao tako.... Ja sam tu kompletno upropastio stvar, ugasio sam svjetlo, neznase zašto, a onda se čuo urlik dvadesetak klinaca, potom je reagirala njihova profesorica koja ih je pokušala umirit, što joj nije uspjelo, onda ih je prozvala stokom.... Čuo se udarac tjela o pod s visine od metar i po, zatim tihi jauk, a onda je u mraku počela konverzacija…
-Kako vi možete djecu zvat stoka? - javio se neki roditelj iz Mićule Male.
-To nisu djeca nego delikventi!
-Evo kakva je škola! - dobacio je netko.
-Kakva je škola, takva su nam djeca.
-Dobro, zašto djeca ne bi urlala?
-Zato što su u pozorištu.
-Pa šta? - nastavljala je publika diskusiju.
-Pa ovo nije pozorište.
-Je.
-Nije.
-Jeste
-Ovo je kazalište.
-Ovo je rupa gdje vi skladištite plijen. Vrlo dobro znamo da u podrumu držite naoružanje.
-Neka se javi ko je to reko!
-Mi smo obranili zemlju!
-Česi nisu nikada ispalili ni metak. Uvijek su se predali. Imaju kazalište u svakom selu.
-Da, ali njih su okupirali Nijemci, a nas Srbi.
-Srbi imaju dobro kazalište!
-DA, ali nemaju baš Dantea!
-Pa nemate ga ni vi.
-Njega niko nema, umro je već odavno.
-Ja ću tebe prijavit! Oduzet će ti knjižicu.
-Pa nek mi oduzmu. Ja sam Hrvat! Oću da mi se vlada iz Zagreba, a ne iz Moskve.
-Mi smo u Bosni!
-Pa šta!
-Šta, pa šta?
-Mi smo priznati!
-Bila je priznata i SFRJ pa se raspala.
-Znam, ali to je onda bilo moderno.
-I?
-Niko više ne živi zajedno osim nas i vas!
-Ko smo to mi?
-Pali struju!
-Živio Alija Izetbegović!
-Živio Radovan Karadžić!!
-Živio Tuđman!
-Živeo Ratko Mladić!!
-Živila Bespuća.
-Živio Tesla!
-Proleteri svi zemalja ujedinite se!
-Živeo Slobodan Milošević
-Živio Ante Paradžik!
-(djeca) Oćemo jogurte! Oćemo jogurte!
-Živila njegova ekselencija visoki upravitelj Beiha!
-Dole Evropa!
-Dole je Afrika!
-Živio Gavrilo Princip!
-Živio Franjo Gavrilović Prnicip, Mladen Lijanović i njegovi principi....
------------------------------------------------------------------------------------------------
photo by Veronix
MRKVA
-Stari?
-Ej.
-Čuj!
-Gle, ja sam sad išo po lovu i nije mi sjela, sutra.
-Pa daj nek ti daju čekove.
-Ne daju.
-Uzmi četri, dat će ti četri.
-Ma neće mi dat ni jedan, sto posto.
-Stari, gle, ne može tvoj kredit sjedit na mojoj plaći, mislim, mogo bi da, kaj ja znam, nemam neke obaveze... Kuiš, moram plaćat alimentaciju, to mi je odredio sud, ja ne mogu te odredbe prekršit, oprosti što to govorim, jer vidjet klinku neću nikad. A ako me mala ne vidi, ne bu se nasmijala uopće. Kuiš stari, imam dve žene, tri, četrdeset tri, bivšu, sadašnju i vjerojatno još i neku buduću imam dvije punice s tendencijom prema trećoj, kuis, ti kad se rastavljaš, možeš se rastavit samo od žene, ne od punice, imam tri dede i pet baka, četvero djece i milion obaveza, trebam osam plaća, a imam jednu, a i nju nemam jer mi sjedi tvoj kredit, a tebi ne sjedi… pa prodaj auto…najgore od svega je ova preskačuča ploča .... sutra (pauza)... vratiću... samo šuti pliz.
pauza (zatamnjenje /fade from colour)
-Stari, o tom smo već razgovarali, ne može ić zabrana na moju plaću jer plaću nemam... Taj je kredit je mnogostrukoje veći od trećine moje plaće. Mislim bio, a sada je beskonačno veći shvaćaš?Ja ne mogu te rate ulovit nikako.... Kuiš, stari, ja sam u minusu trideset hiljada maraka ito samo u banci, po cesti valjda…vjerojatno isto toliko, to je negdje tamo šesteroznamenkasto kuna, kak ću ja to ulovit?! Kak?
photo by Veronix
KREDIT
Kredit sam digao u vrijeme dok sam još bio zaposlen na televiziji, tamo sam isto bio dramaturg, ispisivao sam protokol za zabavne igre ili slično, slagao sam propagandni blok, kao, prvo telefoni, onda deterdženti, kao, ako bi neka kompanija za hranu iskeširala više love od telekomunikacija, onda su prvo išle hrenovke I namazi, pa onda telefoni, pa onda deterdženti I sredstva protiv neugodnih mirisa septičkih jama, tamo sam vrlo ubrzo poludio, bio sam skroz lud, morao sam hitno van, hitno, hitno. Morao sam. Možda to I nije bio najpametniji potez, svakako nije, vjerojatno je to bio najgluplji potez koji sam ikada odigrao, ostao sam bez kraljice...možda sam mogao ostaviti neka vrata otvorena, ali sve sam ih zalupio za sobom, tako bi ih zalupio da bi popucala žbuka oko štoka I sada sam bio na cesti i u šah matu, zaradjivao sam neku lovu, ali to očito nije bilo dovoljno.
photo by Veronix
Početni san - modificiran
Kada sam konačno sam sebe metodom supstitucije uvjerio da sam mrtav sto posto bilo je odlično. Nije bilo mora, nije bilo dugova, nije bilo nikakvih misli, nije bilo kredita, stana, opomena I šurikena, Nove Godine I svih ostalih problema….Još sam I zaspao. Sanjao sam isti onaj san s početka, onaj s vojskom, samo, sada smo mi bili one ovce koje lutaju granicom, bježale smo stalno od Pastira jer nam je htio uzet mlijeko, ali bili smo fakat ovce, više tanjih I jedna debela, svi smo bili ovce osim Kukananovića, on je bio s pravim ovcama, prave su ovce dakle bile pod komandom Kukananovića, znači, Kukananović je bil crna ovca, a sve ove ostale postrojene ovce bile su bijele, bile su naoružane I opremljene za ratovanje, tu se naravno odnekud stvorio avion u brišućem letu, onaj paket I sve ono ostalo isto...
Svakako, na moru je zrak bolji i treba ga udisat dok ga još uopće ima. A treba i doć do mora. Prvo će povraćat Maja, onda Mirko. Onda će na zahod Maja, pa Mirko. Kada preteknem cisternu za kojom se vučem starom cestom sat vremena Maja će morat opet na neku nuždu. Oko Knina bi se mogli potuć, a vjerojatno ćemo tu i stat ne bi li kupili novu tonu čipsa. Oko Benkovca mogo bi prokuhat auto da programbude kompletan. O tome kako ću čitavim putem slušat Britney Spears ne želim uopće govorit. Kada dođem u Split netko će mi razbit auto jer imam zagrebačke tablice. Onda ću na MUP, tamo neću moći prijaviti štetu jer je auto neregistriran pa ...nazad u Zagreb. Proveo sam vikend u Splitu.
SPLICKI SAN
...jednu sam noć u Splitu sanjao da imam užasno puno novaca… Prethodno su me klinci nasmijavali… Užasno je to bio kratak san. Trajao je par sekundi. Počeo je odmah, čim sam zaspao i trajao je sekundu, dobro, nekoliko tih nerealnih sekundi, ono, hodao sam cestom s djepovima punim love, kupujem Gibson S335, pronašao sam specijalizirani shop s muzičkim instrumentima, ušao unutra, rekao dobar dan, ali tu je odma udario koao neki grom i san je bio gotov. Kako je glupo to budjenje iz ovih snova u kojima se ima love, realno, bolje je da su kraći, da se čovjek previše ne uživi.....
Post je objavljen 26.08.2008. u 12:52 sati.