Marketing
Kad nema velike ljubavi, dovoljna je i mala ...
Ponekad se pitam jesam li zaljubljena?! Zaista zaljubljena u njega ili u svoj osjećaj zaljubljenosti. Tako jebeno samozadovoljna zbog tog, bez obzira na sve. A onda kad ga susretnem, shvatim …. Lijep je, svaki put sve ljepši, a ja ne mogu razmišljati realno čim je blizu. Ružičaste naočale ne dopuštaju.
Stajali smo jedno pored drugoga, bojažljivo razmjenjivali pokoji pogled, najčešće je moj bježao pred njegovim. A kada bi mi prišao, napokon prišao, svaki put je dotakao moju nagu ruku, dodirnuo je cijelom dužinom. Samo je nedostajao poljubac u rame, pa da bajka bude potpuna.
Mnoštvo ljudi pomoglo je da si budemo blizu, da dotaknem njegovo tijelo, da osloni se, očeše toplu kožu uz mene. Taj tren, svaki put, zatvorila bi oči, uživala u trenutku, u sekundi nježnosti.
Mnoštvo nije dopustilo da osjetim njegov miris, alergija nije dozvolila da ga udahnem i spremim duboko u sebi.
Možda umišljam, možda je moju maštu nemoguće obuzdati. Možda previše želim da bih mogla realno sagledati … a možda … možda tu zaista ima nečeg s obje strane …
Da imam desetak godina manje, da nemam takvu prošlost iza sebe, da …. Možda bi i bilo moguće …
I svejedno je što će tko reči i nevažno je da li će on saznati. Osjećaj je moj, samo moj i još uvijek uživam u tom!
Post je objavljen 25.08.2008. u 10:56 sati.