Marketing
..Ni bronca nas neće..ali uz vas smo..uvik u srcu..
..Evo me opet ko što san obećala..ko što se zna jutros su naši rukometaši igrali za broncu protiv Španjolske..za broncu..ja nisan doslovno spavala cilu noć..samo san o rukometu i utakmici razmišljala..i onda san se negdi u 6 ipo ujtro pojavila isprid televizije i gledala neke snimke od Olimpijskih..i onda je u 7 i 25 počeja prinos..I ja cila u neizvjesnosti..baš san bila uzbuđena radi utakmice..šteta što je na kraju od svega toga proizaša samo poraz..neću prepričavati sada utakmicu..ali baren ću neke ključne trenutke..spomeniti..pa utakmicu smo relativno dobro otvorili i Španjolci su nas non stop vatali za našin golon prednosti..otišli smo mi i na tri gola prednosti..ali su non stop izjednačavali..pa mi za jedan..pa oni opet izjednačavaju..i Džomba je puca par puta..ali su mu skinili tri sedmerca što je za našeg Mirzu nepojmljivo..mislin da ga je ovo baš pogodilo..stvarno mu niko dosad niej skinija tri sedmerca u utakmici..i onda je Lino reka Duvnjaku da ih on puca..i mogu reći da je Duvnjak prilično dostojno zamjenjiva Mirzu..Sve i jednog in je da..A bilo ih je negdi 4 ako se ne varan..i svaka mu čast..Losert je bija na golu i super je uša odma u seriju obrana..a onda je Lino u prvon poluvrimenu uvea Mirka samo na sedmerac..i Mirko ga je skinija..ovaj mu je tija među noge provući loptu, ali Mirko je u zadnji tren skupija noge i obranija..i bilo mi je drago, bilo je važno da nan golmani imaju samopouzdanje..I Ivano je bija dobar..sićan se baš trenutka kad je Ivano iša zabiti..i ovaj obranija, ali je Ivano opet majstorski skupija tu loptu i onda zabija gol..Lac nije bija opet cilo prvo poluvrime..ali Valčić je dobro igra stvarno umisto njega..mislin cilo vrime skoro smo mi vodili u prvon poluvrimenu ili je bilo izjednačeno..ali vidila san ja na njihovin licima da in fali žara, srca, želje..a znala san i zašto..oni su ciljali na obranu zlata..a na kraju su završili na borbi za broncu..i razumin ih kako in je..razočarani su sami sobon..i to in se već dogodilo dva puta, da se idu boriti za broncu..i nikad nemaju volje jer znaju da su mogli igrati bolje utalkmicu prije te, a i onu prije ove..a sada su samo za broncu..i dok san ja to sve gledala samo san mučala..nisan tila priznati da nemaju volje..ali onda na kraju drugog poluvrimena san znala da in je stvarno želja na volji..osim iznimkama koje ću posli navesti..ubiti ja san to sve skužila kda je bija time out u zadnjoj minuti prvog poluvrimena..Lino in je dava savjete da idu agresivno i da naprave što veću prednost..da in sad ne dopuštaju da ih izjednače..i u trenutku kad je to govorija..odjednon san vidila kako su se pogledali Ivano i Vori..a Ivano je samo zakoluta očima.. vidilo se da nema volje..ni on a bome baš ni Vori..ali ne krivin ih..mislin koliko god najbolja naša reprezentacija bila..ipak..ja mislin da svi već znaju da ako Ivano..najbolji igrač i razigravač nema volje ili ne igra..teško da ćemo mi dobiti takvu utakmicu..i s takvin raspoloženjen smo otišli na poluvrime..i s dva gola prednosti..tj., rezultaton 14:12..Šprem je zabija zadnji gol čini mi se..i došli smo u drugo poluvrime..igra je nevirojatno pala..Španjolci su za tren izjednačili, a onda čak i prešli u vodstvo..i to su sve napravili a da se naši nisu ni okrenili..no sve smo mi to još nekak odostizali..a onda je i Mirko doveden na gol..Mirku odma od početka nije išlo..nijednu obranu niej napravija..i vidilo se koliko se ljuti sam na sebe..ali nema veze Mirko..i onda je opet uša Losert..ali nije ni on puno toga moga napraviti..Igra nan je dosta vidljivo pala..i to se ositilo..što po rezultatu, što po licima igrača..i onda su započele te ubitačne serije Španjolaca..Prieto, Garabaya, Rocas..pa se onda i njihov vratar totalno razbranija..vriem je odmicalo..a razlika između golova je bila sve veća..Balić je izaša zadnjih 10 minuta..valjda ga je Lino tija odmoriti..pa ga opet vratiti zadnje 2-3 ključne minute..i tako je Ivano izaša vani..a Duvnjak je preuzea svu odgovornost..i Pere je ima negdi čak 4 pogotka..malo se i on povratija..ali to niej bilo jednostavno dovoljno da ih postignemo..pa je Lac uša..i on je da jedan gol..ali bilo je to premalo i za njega a i za našu reprezentaciju..uz sve te obrane po mon mišljenju premalo smo dodavali na krila..skoro niejdnon..Horvat je zabija jedino kad je iša u kontru i jednon s krila..a Šprem iz kontre samo..tribali su više računati na krila i davati in loptu..ali falilo in je onoga čega uvik bar toga imaju..srca..i kad nemamo šanse imamo srce i ne odustajemo.a. sada smo imali veće šanse..a nismo imali dovoljno srca..ako smo ga uopće imali danas..i vidila san da ni Ivano više neće ulaziti..skužili su već da je gotovo..Ivano se pokrija sa 10 šugamana tamo na klupi..i bija je cili razočaran..i svi su već posustali..ubiti mogu reći da su posustali još na početku drugog poluvrimena..osin jednog dečka koji me ful iznenadija..borija se otkad je uša u igru..ima je i on svojih pogrešaka..ali vidilo se koliko je gura i to želija..a to je bija Domagoj Duvnjak..ali ne može on sam protiv Španjolaca i još protiv naših bezvoljnih igrača onako..stvarno svaka mu čast..prvo zato što je preuzeja Mirzu za sedmerce i nijednoga nije falija..a drugo zato što je zaminija Balića..i bija je tamo..i trudija se..izgledalo je ka da čovik igra cili život..ma za ovu utakmicu ja mislin da nema onoga ko mu ne triba skiniti kapu..svaka čast Domagoje..!!!!..i tako vrime je već bilo na zadnjoj minuti..Šprem je smanjija razliku na 6 golova..i na kraju je završilo 35 : 29..stvarno poraz je bija..onda san kasnije gledala Francusku i Island..oni sus e borili za zlato..tu je naravno dobila Francuska s ja mislin rezultaton 28 : 23..uvjerljivo su igrali..ipak su oni prejaki za Island..iskreno ja nisan bila za nikoga, samo san tila pogledati neku utakmicu u kojoj se neću naživcirati i di mi i neće biti toliko bitan pobjednik..nekako san navikla da se mi borimo za zlato..a ja mislin da su se navikli i svi ostali..vjerojatno se zato tako svi i razočaraju kad vide da su naši poraženi ili da su ostali bez medalje..baš su nas kako bi to rekla razmazili medaljama..ali ja nisan razočarana..što fali biti četvrti..mi smo u vrhu svjetskog rukometa već niz godina..možda san bila razočarana igron u posljednjoj utakmici..ali razumin ih..ali nikak onisan razočarana rezultaton.. ali mislin da je nama ovo bila pouka..da se tribamo razbistriti..jer ne ide nan već par zadnjih utakmica..nešto se triba prominiti..kad smo mi zadnji put od 8 utakmica imali samo 4 pobjede..?..ne sićan se baš..ali nema veze..idemo dalje..čeka nas ogromno svjetsko ove godine..i tako..dok su Španjolci skakali jedni po drugima i bacali se po terenu..nakon što smo in čestitali..mi smo se lagano kupili s terena..baš onako poraženih lica..a meni je iskreno najviše bilo ža Duvnjaka..za kojeg san vidila koliko se trudija..ali bit će još puno prilika za njega..i naši se kupe..i tješe se svi skupa..a Ivano nije nikako skida onaj šugaman s glave..i tako su se naši lipo pokupili ća..ali ja nisan bila mirna..i znan da nebi mogla biti sve dok nisan čula njihove izjave..samo san tila viditi što in je sada u glavi..akko oni razmišljaju..i prvu su puštali Ivanovu izjavu..izlazi on s terena..s onin šugamanon još uvik..i pita ovaj njega ka što je bilo i to sve..a Ivano govori..a ništa..nismo bili dobri..posebno smo popustili zadnjih desetak minuta..umorni smo..i triba ići dalje..i vidilo se da više nije ni sam zna što reći..a onda su puštali Vorija..koji je bija ful razočaran..ovaj novinar ga je pita jeli ovo 4. misto za njega uspih ili neuspih..i on je reka da nakon što in je prvo zlatna medalj bila napola u džepu..i nakon sve te nade..pa nakon pola brončane u džepu..da je to sigurno jedno veliko razočarenje..i da je to po njemu jedan neuspih..i onda ga je ovaj pita jeli to zbog umora ili zašto je to..i onda je Vori reka..ma dajte kakav umor..ako smo mogli igrati prvih 30 minuta onda smo mogli igrati i drugih 30 minuta..i to mi je bilo jako drago..jer se Vori nije tija izvlačit na nikakav umor..i reka je još..da su zaslužili pobjedu da bi je virovatno i dobili ali nisu..ali onda je isto tako reka i da ne triba sad odustajati..da se sad prvo triba odmoriti, razbistriti glave i dobro promisliti o svemu..jer nas čeka još svitsko ove godine..a još smo mi domaćini..i odna su pokazali Šprema koji je reka da je šteta da tako propuštamo medalje..jer ipak je to za reprezentaciju..a onda su poakzali i Duvnjaka..a on je jadan bija cili razočaran..i an rubu suza..i govori kako mu je užasno teško sve ovo..i da je razočaran..i da ne može virovati kako je skoro odnio Olimpijsku medalju doma kod svojih..to mi je bilo stvarno ža..kad je reka..da nekon tako za malo izmakne medalja..pa to je stvarno peh pravi..e onda su pokazali i Linu..on je bija cili zbunjen..i govoriaj je kako sad triba biti uporan i vratiti se u pravu formu za svjetsko..pa ipak smo mi domaćini..jer je očito da nan je pala igra, kondicija i snaga..i on se jadan cilo vrime ispričava i govori da mu je ža..govori on..Znan da ima naših poklonjenika tamo u Hrvatskoj koji nas burn ogledaju..i meni je stvarno ža..i viruj mi Lino ima nas..i po meni Lino ne tribaš se ti nikon ispričavati..pa ne možete vi natiravati igrače po terenu..ako oni nemaju volju..to je nešto sasvin drugo..ali opet ja virujen u naše..i znann da će se oni povratiti do Svjetskoga..i vjerojatno su svjesni koliko će veću moralnu podršku onda imati..i onda je bilo gotovo sa izjavama..ali taman dok ja ovo pišen..oept izjave..opet iste..samo je Balićeva produžena..kad ga je ovaj novinar pita jeli razočaran pa je onda Ivano reka..Jeli ovo ozbiljno pitanje?..onda se nasmija i otetura do svlačionice..još uvik je ima onaj šugaman na glavi..izgleda je baš ko neka časnica..hahahah..mislin ža mi je skroz radi ovog poraza..ali nekako san se već i pripremila pošto je već poznato da se mi ne volimo boriti za broncu..a ni ona nas baš neće..a ja čula susjeda ovog glupog kako govori tu na ulici da su naši rukometaši sramota..i popljuva ih je sve od reda..neću mu se više u životu javiti..i non stop ću mu sada dišpetariti..i bacat ću mu loptu non stop u cviće..i to onu rukometašku..samo da je prvo skinen s krova od drugog susida kojen san dišpetarila..hahah..a ja stvarno više ne mogu dočekati ovo Svitsko kod nas..kad pomislin da ću sve ove radosti, veselja, suze, razočaranja (za koje se nadan da ih neće biti) gledati uživo..još kad se sitin opet one atmosfere..uffff..ja virujen da ću se ja skroz izbezumiti..već san najavila ćaći za karte..kad se sitin kako san ih za ove kvalifikacije nabavila..ko i svi smrtnici..ka materih tribala ić nabaviti..ali valjda je jedna osoba mogla kupiti samo 2 ili 3 karte..a nas je bilo četvero..i što će mater..zove mene..a ja taman cunjan..ko medo..se izvalila..i nema te sile koja bi me probudila..osin matere..kad se ona uvatila od panike derati na mobitel..Dolazi vamo..!..ja san samo pomakla mobitel dva metra od sebe..i onda je meni nabila još veću paniku..ja ono..jedna noga bosa, druga se nekon čarapon..ko zna odakle..navukla patike..nisan ih ni zavezala..cila raščupana..krmelji iz očiju ispadaju..i samo neku kapuljaču priko glave stavila da me niko ne vidi..da se ne uplaši..hahah..a što je najgore meni do grada na trgu triba 15 minuta auton..mislin ne vozin ja auto..ali kad mater vozi..i ja sila na bicikletu..i uvatila majnati ka luda..ona mater nabila paniku..ja od straha iden sve brže i brže..nisan mogla ni pomislit na to da slučajno propustin utakmice..i ja vozin vozin..a ono bicikla se jadna raspada..ja san za 6 ipo minuta stigla u grad..to nije bilo normalno..i nakon svog tog maratona biciklon..ja je ostavila tamo negdi na početku grada..i uvatila trčati prima trgu ko oparena..i došla ja..na trg..ono cila krmeljava, raščupana, oznojena, zadihana..nisan mogla do daha doći..jedva san disala..i ja na trgu..kad ono red od 200 metara..doslovno..a moja mater skoro na kraju..i nebi se čovik ubija..tek sad mi je ponestalo daha..toliko san raširila oči od onolikog reda da su i krmelji ispali..nakon 6 ipo minuta..i još 3 sata čekanja u redu..karte su bile u mojin rukama i tek san onda bila mirna..ajme..pukal san..a mater dok je čekala..išla sebi po kavicu..lipo se i naila..a ja nisan mogla isti dok ja nisan vidila te karte kod sebe..eno ih sada kod mene doma..na zidu su s ponoson..i stajat će još dugo..a ubrzo će zid upotpunit i ove za Svjetsko..aaaa..jedva čekan..a koji su ono skandali tek bili u redu za čekanje..neka se balkančina mudra pokušala ubaciti priko reda..ovi su ga skoro pribili tamo..ja mislin da je i popija šaku koju..hahahah..a mudraca..ja misli nda se samo po ovome vidilo koliko volimo naše rukometaše..jer ja da triban negdi čekati još duplo toliko i ne znan što sve ne..s gušton bi to i napravila..bez imalo muke..a sutradan meni se neki frend fali kako ih je njemu brat priko veze nabavija..a ja poludila..a on mene pita..Kako si ti nabavila..?..samo san rekla da ne želi znati..najradije bi ga pribila kad je on tako dobija karte..ali po meni..još se slađe ide na utakmicu kad znaš da si se potrudija za dobiti ih..još kad znaš da ne ideš u školu taj dan..a di ćeš boljega..a nakon svega toga..još dan prije utakmice..meni mater na informacije u školu..a ocjena..ja san skroz popustila u školi zadnji taj tjedan..samo mi se utakmice po glavi vrzmale, pa navijanje..sve moguće..i još mi je mater bila i zabranila da iden..a ja žalila i žalila..pa na kraju uz malu pomoć sestre..sve se riješilo..i onda san podbadala mater s tin ka ko je s njon čeka u redu za karte..ovo ono..pa me je pustila..e onda je utakmica bila još slađa..pa uglavnon..da više ne gnjavin sa svojin zgodama..pa skužila san da je i jedan razlog više što se radujen Svirskon taj što će zaigrati naš Čupić..koji se oporavlja..od znate već čega..ne usudin se to ni izgovoriti..ali koliko mi fali ona njihova srića kad dobiju tešku utakmicu..ili ono njihovo veselje..pa onaj Balićev veseli dječački izraz lica kad postigne gol..pa ona njihova skakutanja do svlačionice..i vrištanja od sriće..pa kad se ono nakon što odu u svlačionu vrate opet..pa naša navijanja..8 000 i nešto nas deralo se bez prestanka i pival ona svakoj utakmici..a himna tek..navijačke, domoljubne..pisme..previše je toga za opisat..i što god ja ode pisala na blogu..to nema veze s onin pravin doživljajen..i ja mislin da se to ne more nikako opisati..i to se triba doživiti..ajme evo opet suza..koja me nostalgija vata..bolje da se izgubin odavde..a sad samo čekan da napadnu naše jadne rukometaše..a Linu su već napali..ma to su jadnici ti strvinari..novinari..ajme..pa..iden ja polako..i lino..se uspavati..sada će biti više slika nego posteva jer neće biti baš utakmica naših..ali bit će i posteva naravno..pa..što da kažen..najbrži oporavak našima Čupiću i Vukiću..želin da naši probistre glave i odmore se kako triba..ali i da treniraju..dok tu ne dođu..i to je to..pozdrav svin našima..i znajte da smo uvik uz vas..čak i kad gubite..a ja pogotovo..uvik u srcu..
xxx
Post je objavljen 24.08.2008. u 21:11 sati.