Marketing
selo.male teletine.livada.balončići.kiša.mačkice.
neznam.mislim da će ovaj post biti malo drukčiji.ne po načinu pisanja.ali bit će dulji.barem ću se potruditi da bude.
dosadno mi je po cijele dane.nemam ništa za raditi.i tako se ja dosađujem.onda mi padne na pamet ideja da nešto napravim.točnije izradim.i tako je moja sestra dobila novi auto za barbike.narančast.napravljen od kutije za cipele.smiješan je.ali njoj se sviđa.a i ja sam pobijedila dosadu.bravo ja….ovaj post sporo napreduje.ja bi da bude duug.ali ne želi se pisati.pa eto vam neka slikica.
jučer sam ranije legla u krevet.bila sam užasno izmorena.bili smo na selu.mislila sam da će biti užasno dosadno.ipak tamo imam samo sestričnu koja ima 8 godina i bratića od godinu i pol.ne zvuči baš kao neka luda zabava.ali bilo je fora.svašta smo radili.puhali balončiće i tjerali ih visoooko u zrak.i gledali smo ih i smijali se.onda se moja luda seka borila s tim balončićima.to je tek bilo smiješno.gazila ih je i napadala.u zadnje vrijeme nekako sve više volim tu svoju ludu seku.<3.onda smo išle na livadu.ali prije te livade morale smo proći kroz smrdljivu štalu u kojoj je šest krava i dva teleta.dvije male teletine.a te krave i male teletine okrenute su nam leđima tako da prolaskom kroz štalu vidimo njihove prljave pozadine.iako je ta štala duga jedva nekih pet metara ja sam jedva čekala da napokon izađemo.ali ima još jedna prepreka do livade.vrt.koji je pun blata, kakice i kokoši.ima i svinja i gusaka, ali one su u pregradama.kroz taj „vrt“ prošle smo jedinim putem na kojem nije bilo kakice.a kad smo napokon došle do livade počele smo uživati.trčale smo dok se nismo potpuno izmorile.onda smo sjele na travu i uživale…to je život.tamo smo brale breskve, šljive, papriku i paradajz.ogroman paradajz.baka kaže da se zove volovsko srce.whatever.onda smo se opet vratile u dvorište.opet kroz „vrt“ i štalu.na dvorištu smo dragale mačkice.zovu se serafina i plavko.hehe.smiješni su.opet smo krenule puhati balončiće.a počela je kiša.uuu.to je bilo zakon.ali naši dragi roditelji rekli su nam da se maknemo s kiše jer je postajala sve jača.zatim smo išli u zagreb.morali smo.meni je bilo drago da sam provela jedan dan na selu.
kad smo se vratili doma otuširala sam se i otišla u krevet.jednostavno nisam više mogla.i tako sam ja krenula razmišljati.barem sam htjela o nečemu razmišljati.ali ništa mi nije palo na pamet.baš ništa.ja sam stvarno bezbrižna.ili jednostavno glupa.
Post je objavljen 24.08.2008. u 14:04 sati.