Ja sam plagijator snova,
Moja se kuća na slamci drži.
Što od ljudi ,učini lova,
da su zli do srži.
Ja sam replika tvog stanja,
Moje se vene kupe i šire.
A crta života sve je tanja,
Iz vreće aveti vire.
Da li ću ikada pronaći stazu moći,
Da li ću ti ikada bezgriješan doći,
Spontan i svoj i tvoj.
Da li ću ikada čežnju topiti zbiljom,
Na putu nade, milju za miljom,
Spontan i svoj i tvoj.
Ja sam sjena uljuljanih želja,
Moje se misli više ne brane.
Mirišem na vodu sa tragom hmelja
I čekam da svane.
Ništa se u meni nije pomaklo,
I pucao sam kao staklo.
Ne mogu više, ne želim više,
Al' želim da svako mi jutro miriše,
Iz korjena želim promjene,
Ne želim da me zamjene,
Kao rezervnu gumu...
Imam puno toga na umu.
Mogu ja to, znam mogu ja to,
Bio sam blizu, sad sam daleko,
Od svih poroka, od svakoga zla,
Branit ću nas ja,
Jer još samo ti si mi ostala....
Post je objavljen 24.08.2008. u 07:50 sati.