Dakle, prije jedno godinu i pol-dvije, kao i svakog petka na večer, čekala sam tramvaj na svojoj stanici... Stajao je tamo i MANIJAK, ali tad još nisam znala da je manijak, naime izgledao je kao normalan čovjek... Prišao mi je i počeo me ispitivati gdje idem i bla bla... Kad sam čula njegovu boju glasa, to me asociralo na one članove katoličke mladeži koje je "Isus prosvjetlio", jednostavno, zvučao je onak bogo-blagoslovljeno-isuse-volim-te-retardirano-gej. Prvo sam mislila da će me probat nagovorit da dođem na seminar katoličke mladeži gdje će me probat uvjerit da je blek metal loš i di će mi isprat mozak.
Došao je tramvaj i ušla sam, a ušao je i on i počeo mi je govorit da sam mu ja jako kul i da jel ja slušam metal. Dvije stanice dalje ušla je i moja frendica u tramvaj pa smo odlučile ignorirati manijaka i pričat nešto svoje no manijak se ubacivao:
"vi ste meni baš taaako kul, joj a di vi izlazite? Jel idete vi u kset? A jeste vi metalke?"
Probale smo mu odgovarat samo s da, ne i možda ili nešto u tom stilu i izdržale do trga a onda pobjegle iz tramvaja.
Par tjedana kasnije, stojim kao i svakog jutra na stanici i čekam tramvaj. Manijak mi prilazi svojim bezličnim licem nipočemu posebnim, a onda kaže "bok" svojim bogo-blagoslovljeno-isuse-volim-te-retardirano-gej glasićem i opet počne davit da di ja idem... Uđem u tramvaj, uđe i on.
Piao me što ja slušam a odgovor je bio "mnogo toga". On je rekao da on sluša "onuuuu joooooj kak-se-ono-zove-aaaaaaa-mmmmmm ssss, hmmmm, joj nemrem se sjetit aaaaa khmmmmm SEPULTURU" pa onda "mmmmm, hmmmmmmm, jooooooooj onooooo hmmmmm METALLICU"
Zanimljivo kak mu je trebalo 5 minuta da se sjeti kak-se-ono-zove bend koji sluša. Onda me pitao da dal bi ja njemu mogla spržit ono kaj ja slušam jer on bi to kao jako htio poslušat....
Ja sam nezainteresirano rekla OK... POGREŠKA!!! GADNA POGREŠKA!
Jednostavno od tolke nezainteresiranosti mozak mi nije radio pa nisam registrirala da ovim odgovorom pristajem nadaljnje kontaktiranje s manijakom. Naime, lukavi gad je sljedeći tren izgovarao riječi "a onda mi moraš dat svoj broj da bi se mogli dogovorit da mi daš CD" i ja sam se našla u neprilici. ŠTA SAD??? Ništa, pokoreno sam mu izdiktirala broj... jer menijak me odma cimnuo da i meni ostane njegov tak da nisam mogla dati krivi ni da sam htjela, još je zahtjevao i da mu pokažem da moj mobitel zvoni.
Druga gadna pogreška, kad me cimnuo nisam to sejvala od nezainteresiranosti...
To je rezultiralo time da me manijak par tjedana kasnije nazvao a ja nisam znala da je on i javila sam se! Naravno, nikakav CD nije ni spomenuo neg me pozvao na kavu što sam odbila i usput izmislila da se upravo nalazim s dečkom i da ne mogu pričat na mob. To je spustilo manijaka na zemlju i više se nije javljao.
Prije kojih 2-3 tjedna frendica i ja smo se sredile i odlučile ić pit pa u jabuku. I dok smo čekale tramvaj neki lik nam je prišao i rekao "booook, odlično izgledate". Facu nisam mogla nigdje svrstat pa mi nije bilo jasno od kud nas taj zna i dal nas uopće zna. Ali njegov bogo-blagoslovljeno-isuse-volim-te-retardirano-gej glasić mi je nekako poznato odzvanjao u glavi pa mi je to refreshiralo sječanje ... MANIJAK. Odlučile smo ga ignorirat no on se još par minuta vrtio oko nas onak oprezno, jer valjda nije više znao kak da uleti.
I opet, prije tjedan-dva, odemo frendica i ja u videoteku i uđemo. Netko me pozdravi, zabuljila sam se zbunjeno u tu facu, izgledala mi je totalno nepoznato, kao jedan od brojnih prolaznika koji mi izgledaju tako identično, i opet si mislim, pa zaš me nepoznati ljudi pozdravljaju... Izađemio iz videoteke i pitam frendicu jel to kojim slučajem MANIJAK sa stanice? I ona odgovori da je, i da je svaki put u toj videoteci kad ona dođe. Vjerojatno visi tam i davi ženu koja tamo radi... Hmmm totalni psyho... khmmm, gadno što takvi uvijek nalete na mene i počnu me davit. Moram se prestat vozit tramvajem!
Post je objavljen 23.08.2008. u 04:24 sati.