Marketing
iskustvo koje se ne zaboravlja
- revitalizirani post od 21.8.2008.
Jutro je počelo dramatično. Vriska, dreka i treska. Bio je to nastavak uzbuđenja od dva dana ranije. Dva dana ranije, u dva ujutro, susjedi koji stanuju ispod mene, Katarina i Domagoj, začuli su sumnjivi tresak u kupaonici. Domagoj je ustao iz kreveta i otišao pogledati. Kada je otvorio vrata kupaonice, prvo što je ugledao bio je pola metra visok štakor koji je sjedio na rubu kade. I štakor je ugledao njega, skočio u wc-školjku i nestao.
– Zato i postoje poklopci na školjkama – rekao sam. – Da se ovi što mogu proći kroz cijevi kanalizacije ne mogu uvući u kuću.
Pozvali su deratizaciju i došla je jedan iznenađujuće simpatična mlađa ženska. Postavila je u sifon na podu kupaonice otrov, a po prostoriji, na strateškim mjestima, rasprostrla ljepilo. Katarina je pak odlučila da će poklopac na wc-školjki do daljnjega biti spušten.
Kad danas – ponovo! Domagoj je već otišao na posao kada je Katarina ušla u kupaonicu i spazila štakora na mašini za pranje veša. Štakor je jurnuo prema školjci, ali je poklopac bio spušten i nije mogao uteći. Očigledno ga je iznutra lako nadigao, uskočio u stan, ali ga izvana nije mogao podići, pa nije mogao pobjeći van. Uzvrtio se po prostoriji, jurio na sve strane tražeći izlaz, ali uzalud. Katarina se prvo izvrištala, zatvorila vrata, zatim ponovo malo vrištala, te hitno ponovo nazvala deratizaciju.
Došla je ista ženska i u času, oboružana mrežom na dugačkom štapu, ulovila štakora. Ženska je po svemu sudeći odabrala pogrešno zanimanje. Štakor joj je sviđao, mislila je da je lijepi primjerak. Na kraj pameti joj nije bilo da ga ubije. Odnijela ga je sa sobom da ga pusti negdje u nekoj šumi.
Katarinino vrištanje me probudilo. Obukao sam se i sišao pogledati što se događa. Štakor je već bio odnesen, problem riješen. Kada sam već sišao, skuhali smo kavu, uz koju sam dobio i podroban izvještaj.
Jest da je izvor problema bio uklonjen, epizoda završena, ali Katarina mi je bjelodano pokazala kako se ljudi s traumatskim iskustvima promijene, zašto su preživjeli iz konclogora do kraja života ostali drugačiji, zašto su oni koji su živjeli u Jugoslaviji od četrdeset i pete do pedesete još i osamdesetih godina bili podozrivi prema novom sistemu, i tako dalje, i tako dalje, što se sve svede na ono da "tko se opeče, i na hladno puše"… Sve to kada mi je rekla:
– Odlazak na zahod više nikada neće biti kao ranije.
Post je objavljen 19.08.2015. u 02:43 sati.