Jučer sam pukla,više nisam mogla izdržat,čudim se da sam i toliko uspjela istrpit. Dosta mi je ljudi koji misle samo na sebe i kojima nije stalo do ničeg drugog osim da njima bude dobro,pa makar i na štetu svih drugih.
Moj problem leži u tome što previše volim. Toliko puta se opečem,toliko puta si kažem da to sve treba odjebat,ali ih previše volim da bi to stvarno i napravila. I nakon svakog novog sranja si pomislim da je ovo zadnje i čim okrenem leđa na minutu,ups,doleti još jedan nož u leđa.
Kad ja trebam nešto,svi su zauzeti,svi imaju posla.
Kad oni imaju problem,zovu mene.
Kad su usamljeni,zovu mene.
A što je sa mnom?
Ne sjećam se kad me netko od tih ljudi zadnji put pitao kako sam,niti kad su me zadnji put zvali,a da nisu nešto trebali. I ja sam isto sama,samo što to nitko ne vidi jer nikome nije stalo.
Od ovog trenutka,nije ni meni stalo...
Radite što hoćete...
Budite s kim vi hoćete...
Uopće me ne zanima,samo mene držite podalje od toga.....a kad ostanete sami,nemojte meni plakat jer mene nije briga....
Post je objavljen 21.08.2008. u 07:42 sati.