Je li još jedan znanac-neznanac
ostavio trag u mojoj podsvijesti?
Zašto razumijem i volim ljude
koje ne poznajem niti ih
poznavati mogu?
Zašto su mi zahvalni,
zašto su platonski oduševljeni,
baš oni, tako daleki i nedodirljvi?
Zar ti neznani vide u meni
ono što znani ne vide?
Je li moguće da me poznaje
bolje onaj tko me ne zna,
i da sam najotvorenija onda
kada to ima najmanje smisla
i najmanje perspektive?
Post je objavljen 19.08.2008. u 23:49 sati.