U zraku se osjeća lagani zamor.
Zamor je i u mome tijelu.
Polako, polako padaju nam điri.
Svakodnevni odlasci na kupanje, nakon toga izlasci i noćarenje ipak su malo poremetili ritam i ostavili trag. Osjeća se pomalo umor. Ništa ne stižem. Ni ćitat ni komentirat. Postove ispišem za desetak minuta. I to je to.
Skoro svaku večer se nešto događa.
Evo, recimo, jednu večer šetamo po rivi.
Uobičajena slika, puno svita, gori, doli.
Bacit usput oko na jahte. Pogledat ko sidi na šentadi.
I najedanput, nekakvi šušur i konfužjun na rivi. Skupljaju se neki momci i cure.
Vade neke čudne trumbete.
Nije prošlo pet minuti otpočeja je koncert, interesantan, vesel. I čula san da su prije par dana isti takav šušur napravili na pijaci.
Pa recimo ove plesačice. Muzika plesna, strasna. Ne možeš stat na misto i da oćeš.
Plesalo se i u publici.
I na kraju koncert Nene Belana i Fjumensa.
Naravno i tu sam bila malo povirit. I opet lipo,veselo, plesno, puno maldosti na Pijaci.
A ovo je samo jedan mali dio. Bilo je tu još raznoraznih fešti, ribarskih, planinarskih, pa Noć punog miseca na gustirni, za vrime pomrčine.
I bit će toga još. Koncert klape Tragos.
A čujen da se spominje i Čiovska fešta!
Triba guštat u još ovo malo lita.
Odmarat ćemo se kad malo zaladi.
Post je objavljen 20.08.2008. u 08:25 sati.