Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/dmj

Marketing

Comme ils disent


Stvari koje nas plaše ponekad se ne ostvare.
Ponekad...

J'habite seul avec maman
Dans un trčs vieil appartement
Rue Sarasate
J'ai pour me tenir compagnie
Une tortue deux canaris
Et une chatte


Nema „maman“, dakako, a ni kanarinaca ni mačke. Tek poneki mrtav miš ili štakor, uginuo negdje, možda poput onog Vianovog iz L'ecűme des jours, u beznadežnom pokušaju da pobjegne iz ralja sobe koja se zatvara sve do trenutka u kojem će progutati svoje stanare-zatvorenike, samo da bi kasnije izvršio ritualno samoubojstvo podmetanjem glave u ralje mačka kojem se ne da zatvoriti ih i pregristi mu vrat, ali će uviđavno odmotati rep i podmetnuti ga u putanju kretanja lakiranih cipelica slijepih djevojčica iz sirotišta koje hodaju ulicom pjevajući hvalospjeve Bogu. O, da...

Pour laisser maman reposer
Trčs souvent je fais le marché
Et la cuisine
Je range, je lave, j'essuie,
A l'occasion je pique aussi
A la machine


Sans problem, dakako, mada se na prvi, drugi, a bogami ni tisuću osamsto četrdeset i treći pogled baš i ne doima tako. Pa ipak, priznajem, trebam još pomalo poraditi na selekciji veša, kao i na određivanju pripadajućih temperatura pranja pojedinim komadima. Nije to malo umijeće...

Le travail ne me fait pas peur
Je suis un peu décorateur
Un peu styliste
Mais mon vrai métier c'est la nuit.
Que je l'exerce en travesti :
Je suis artiste


A tko nije?
Najlakše je biti umjetnik.
A najteže prihvatiti da to nisi.

Jai un numéro trčs spécial
Qui finit en nu intégral
Aprčs strip-tease
Et dans la salle je vois que
Les mâles n'en croient pas leurs yeux.
Je suis un homme, oh !
Comme ils disent


Prekrivam glavu sjećanjima koja ne želim, zastirem ih tamom. Pljesak publike dopire kroz preko ušesa razmaknute prste, pomiješan s uzdasima gađenja, iako ne želim čuti niti jedno niti drugo.
A moglo je bolje...
Doduše, ne miriše pelin.
A posred pustog polja odavno su nikle poslovne zgrade.
Zemljište je danas isuviše dragocjeno a da bismo to propustili.

Vers les trois heures du matin
On va manger entre copains
De tous les sexes
Dans un quelconque bar-tabac
Et lŕ on s'en donne ŕ cSur joie
Et sans complexe
On déballe des vérités
Sur des gens qu'on a dans le nez
On les lapide
Mais on fait ça avec humour
Enrobé dans des calembours
Mouillés d'acide
On rencontre des attardés
Qui pour épater leurs tablées
Marchent et ondulent
Singeant ce qu'ils croient ętre nous
Et se couvrent, les pauvres fous
De ridicule
Ça gesticule et parle fort
Ça joue les divas, les ténors
De la bętise
Moi les lazzi, les quolibets
Me laissent froid puisque c'est vrai.
Je suis un homme, oh !
Comme ils disent


Da, puštam stihove da teku. Ljubomoran donekle, pogonjen žgaravicom, odstranivši se iz debatnog kluba „Tri ujutro. Uvijek je tri ujutro.“ (dvije teme razgovora su dakako, ima li Boga ili ne, te tko je bolji, Beatlesi ili Stonesi...) Bilo pa prošlo. Tražim nove razloge za tri ujutro...

A l'heure oů naît un jour nouveau
Je rentre retrouver mon lot
De solitude
J'ôte mes cils et mes cheveux
Comme un pauvre clown malheureux
De lassitude
Je me couche mais ne dors pas


Stop! Prekidam pjesmu! Sanjam ipak, makar slabašno i rijetko, žao mi je kvariti osjećaj koji sve češće imam kada se probudim usred noći. Osjećaj zadovoljstva drugim disanjem koje čujem uza sebe... Disanjem One koja se veseli čovjeku s brkovima koji je pričvrstio kutiju sladoleda za bicikl. One koja na najneodoljiviji mogući način prepriča crtić o dva medvjedića, od kojih jedan pokuša sakriti i sam pojesti teglu s pekmezom, ali sve zamacka i zamusa, pa ga drugi otkrije i naljuti se. One...

Je pense ŕ mes amours sans joie
Si dérisoires
A ce garçon beau comme un Dieu
Qui sans rien faire a mis le feu
A ma mémoire
Ma bouche n'osera jamais
Lui avouer mon doux secret
Mon tendre drame
Car l'objet de tous mes tourments
Passe le plus clair de son temps
Au lit des femmes
Nul n'a le droit en vérité
De me blâmer de me juger
Et je précise
Que c'est bien la nature qui
Est seule responsable si
Je suis un homme, oh !
Comme ils disent


Priznajem, Aznavour me zajebao i otišao u neku posve drugu stranu. Kamo ga, bit će, prati i Arsen Dedić. Jer se i on vraća Aznavouru. Baš kao i svatko. A svatko je, odavno znamo, jer smo čitali Georgea Mikesa, Mađar. No svatko je, također odavno znamo, jer smo vrlo temeljito čitali Georgea Mikesa, također i Armenac. A ako itko, Aznavour se uklapa u tu teoriju, gotovo savršeno.
Kako kažu.


Post je objavljen 19.08.2008. u 00:02 sati.