Marketing
BezVeZe....
opet se ja vratih u virtualni svijet. Ne znam, opet me primila neka nostalgija, želja da pišem, želja da nešto radim. Više ne znam ništa, ponovno sam zbunjena. Ne znam zašto. Ponovno mijenjam raspoloženja iz minute u minutu. Zapravo, sretna sam samo kad dobijem SMS od Kikya. Onda opet kasnije mi dođe da si sjednem negdje di nema ni boje ni zvuka ni slike. Samo ja i moje misli. I Kiky… stvarno ga volim. Konačno da imam osjećaj da ima netko za mene. Da nisam neka glupa iznimka. I tako. Uglavnom jedva čekam da počne škola. Ne mogu više ovako. Sve me ovo doma polako kolje. Jedva čekam da se Kiky vrati s mora. Mislim da me nostalgija polako i baca u depresiju. Ja bi na more, ja bi u školu, ja bi ponovno u kliniku, ja bi da je Kiky sad tu, ja bi da sam sretna, ja bi da ne osjećam nostalgiju… ja bi… ne znam. Zapravo, mislim da mene ipak više muči moje filozofiranje, i znam da sam razmažena i cendrava i da sam neki put prava glupača. Al opet, ne znam… ovo tu čudo od mog bloga, to mi je kao dnevnik, kojeg ne znam dal na žalost il na sreću svi čitaju. Onak, neki put se pitam, koji k**** ja to tu pišem, koga briga kaj ja mislim i osjećam. Ljudi, ak vam se ne da čitati ova moja sranja, ne zamjeram vam. Imam filing da sam ja umno poremećena. Tak da se nem ljutila ak nečete čitat.. i tak… idem ja… čujemo se…
PS. Kiky, volim te…
Post je objavljen 14.08.2008. u 22:51 sati.