Cvrčak cvrči Ane!
Je, je, cvrči još uvik.
Kroz borove grane.
I nima lipše pisme. Pisma cvrčka.
Puše meštral. Tuče u kraj.
Pisma mora.
Opet je petak. Neznan kako vama, ali meni ovo od petka do petka prolazi ka ludo. Ne okreneš se, već kraj sedmice. Dani prolaze brzinon munje!
Ujutro se dignen…. skuvan kavu, gren ugrad!
Dođen doma…. obid!
Baciš oko malo na blog, malo na TV.
Pa se ide namore.
Kad dođen doma tuširanje, pranje, večera.
Eventualno uspijen skinit slike sa digitalca.
Sve mi se pari da san se ništo ka ulinila.
Evo ležin pod boron i sve gledan okolo sebe.
Ljudi moji kako se ovima fureštima da nosit sa sobon ovoliko bagaji!
Koliko toga nose sa sobon dikod in samo ruke vidin….. ili noge.
Šetajuči štramci!
Gumenjake prinaštaju s mista na misto.
Pa pusta kola, frižderi, žogatule, maske, peraje, punpe.....
šatori, suncobrani…….
Kad iden namore nosin samo boršu sa šugamanon. U manjoj boršici iman mobitele, ključ i digitalac.
I to je sve. Nikakve kremice i ostala pomagala.
I kad su mi dica bila manja bilo je skoro pa isto. One su nosile svaka svoj šugaman u ruksakić i rukavice.
Nosilo se obavezno piće i štogod za prigrist. Obavezno jogurt.
I onda su čašica od jogurta i boca postajale igračke. U bocu se punilo žalo. U čašicu vatali rakovi…. skupljali nanari....... lovile pedoče!
Blagdan je Vele Gospe.
Želim vam svima da ga provedete u miru i sa svojom obitelji!
Post je objavljen 15.08.2008. u 10:42 sati.