Nakon par godina primijetili smo da nase djete nema drustvo, jer od svih rodjaka i susjeda djeca su bila razlicite dobi.
Pocela mi se radjati ideja o jos jednom dijetetu sa Pierom , ako se to moze tako reci.
Pitala sam mamu i ona me ohrabrila , Osim sto je tribalo Piera uvijeriti u to, tribalo je i uskladiti tu moju zelju sa donatorom sperme, kojeg sam tek morala pronaci.
Dok smo setali i gledali djecu u parku sa kojima se igralo nase djete, rekla sam Pieru da nase dijete nema drustvo za igru i ucenje, jer su moja djeca starija. Pitala sam Piera sto misli o tome , bili zelio jos jedno dijete , a on je bio odusevljen mojom idejom .
Obecala sam mu da cu ja odabrati pravi trenutak , obzirom na nase poslove i da to nece negativno utijecati na nas spolni zivot. Ovo moram malo pojasniti . Naime kad smo prilikom pokusaja zaceca prvog naseg djeteta radili na tome, vaginalni sex nam je bio kao neka duznost , i nije nam donosio onakv sexualni uzitak kakav smo ocekivali , nego je sve skupa bilo prozeto sa nekakvom obavezom, da nesto moramo tocno tad i tocno na odredjeni nacin napraviti , sto ni meni ni Pieru nije donosilo opustajuci orgazam.
Nakon mog saznanja o Pierovoj sterilnosti, znala sam da moram sve sama precizno isplanirati, tako da i Pier bude uvijeren da je djete i spermom njegovo, sto je jako vazno svim muskarcima.
Tako smo sredinom menstrualnog ciklusa po jedan dan obavljali vaginalni odnos u kom sam ja bila sa nogama na grudima a kasnije kad bi Pier svrsio u mene stala bi u onu smijesnu pozu sa nogama na zidu , iako sam znala da to nicem ne sluzi, ali sam morala imati alibi, ako naleti pravi donor sperme .
Svakodnevno sam promatrala muskarce koji bi dosli u obzir .
Imala sam precizne kriterije, morao je biti visok , kao i Pier, a zbog toga je odma otpalo 90 posto svih potencijalnih donora.
Drugi kriterij je bio intelektualc , i tu ih je mnogo otpalo a malo ostalo .
Treci kriterij je da bude koliko toliko simpatican i da malo bar po necem slici na Piera.
Kako sam se oduvijek volila baviti analizama i proracunima , izracunala sam da se takav muskarac moze pojaviti sa vijerojatnoscu od 1 na 100 tisuca.
Hm, dosta tesko ce ga biti pronaci.
Vrime je prolazilo .
Dok smo neobavezno pricali , a to je jako vazno u svakoj vezi , non stop pricati, pa makar i o bilo cemu, Pier mi je rekao da ce negova firma kao najbolji trgovac opremom u Evropi za americkog proizvodjaca, dobiti jedan primjerak najnovijeg Roengena iz Amerike. i da neznaju kome ga dati jer su sve bolnice zainteresirane , a iduci komplet ce doci tek iduce godine i opet ce biti pitanje kome ga dati.
Pitala sam ga:
- I kome cete dati taj uredjaj?
Pier: - Ne znam ni sam , obzirom na moj polozaj u firmi , najvijerojatnije cu ja morati odluciti, samo neznakm kako, cak je i vasa bolnica zainteresirana za to .
Ja : - A bili ti ja mogla sugerirati, da to, bude nasa bolnica ?
Pier: - Moze.
Ja:- Dobro , dogovoricemo se kad neke stvari ispitam.
Zamolila sam Piera da mi donese nekakve tehnicke informacije o tom Roengenu.
Iduci dan Pier mi je donio prospekte, tehnicku dokumentaciju i opise.
Prostudirala sam ih na poslu , u popodnevnim satima , jer tad nije bilo guzve sa papirologijom .
Preko tajnice generalnog direktora (GD) sam dogovorila za sastanak sa GD.
Uzela sam prospekte i otisla kod njega .
GD me primio i malo smo neobavezno pricali , a onda me upitao sto je pravi razlog mog dolaska.
Ja : Znam da nasa bolnica zeli imati ovaj najnoviji Roengen. Ja bi to mogla srediti , preko jedne osobe .
Moje i Pierovo prezime su razliciti, jer se jos nismo uspijeli vijencati , tako da GD nezna u kojoj smo vezi.
GD: Jeste li vi sigurni u to , pa za taj uredjaj se natjece cijela Italija , ne vijerujem da to mozete srediti. Kad bi vi to mogli.., ... pa odma bi vas unapredio...
To sam upravo zelila cuti.
- Onda dogovoreno Gospodine GD.
Pruzila sam mu ruku i otisla., GD je ostao malo zbunjen.
Kad malo bolje razmislim GD je bio visok , zgodan , malo ali samo neznatno deblji, a mogao je imati oko 45 godina ,
Pieru sam rekla da nasoj bolnici dodijeli taj Roengen, jer cu i ja imati koristi od toga.
Nakon par tijedana , Pier mi je rekao ce on sutra obavijestiti GD da je nama dodijeljen taj Roengen.
Pitala sam ga
--A u koliko sati da se dogovorimo , da i ja znam , imm jedan plan....
On je rekao da ce GD -a zavti telefonom tocno u podne , i samo mu nacelno to reci , da bi mogli dogovoriti sastanak.
Dotijerana , kao i uvijek u zacrtano vrijeme sam se pojavila kod GD.
Ja : - Sad ce vas obavijestiti da cemo dobiti Roengen.
Ma ne vijerujem vam , vi me zafrkavate.
Tad je zazvonio telefon.
GD - Molim ...... da ..... ne mogu vijerovati , .... da da dobro.
Ja :- Dali nas dogovor jos uvijek vrijedi ?
GD: - Ja sam to onako rekao.... , jer nisam mislio da cete uspijeti .
Ja :- Ali sam uspijela , a ako ne dobijem mijesto Direktora svih laboratorija , nisam sigurna ni da ce Roengen stici u nas grad.
GD: - Oh , da da, to cu ja sreiti ... samo ne znam gdje cemo sa sadasnjim direktorom laboratorija....
Ja : - Pa mogli bi ga unaprijediti u direktora one lokalne bolnice u predgradju , ionako vam tamo niko ne zeli otici , to je samo ideja , vi cete odluciti .....
GD: - Pa vi zaista imate odlicne organizacijeske sposobnosti , dali ste mi dobru ideju
.Pier je posijetio GD -a , i Potpisali su pred ugovor.
Nakon par tijedana , Pier mi je rekao da ce uredjaj biti spreman za isporuku za 10 dana i da bi trebali otici u Ameriku Generalni Direktor , radi potpisivanja ugovora , sef radiolofgije , onako radi uzanse, rengenolozi koji ce na njemu raditi , da bi se obucili i jos par negovih tehnicara, radi preuzimanja i obuke oko montaze.
Jos sam samo ja tribala sebe ugurati u tu pricu , ali kako ? Razmisljala sam i dosijetila se . Direktor nije znao engleski , kao ni njegova tajnica . Sigurno ce trebati prevodioca i nekog ko dobro pozna obicaje, ko ce organizirati putovanje , a to bi mogla biti ja.
Opet sam otisla kod GD , vise mi se nije ni trebalo najavljivati unaprijed kod tajnice , nego bi me pustila unutra kad bi GD bio slobodan.
Ja -- Znam da uskoro idete u Ameriku , a jeli znate engleski ?
GD - Ne.
Ja: - A vasa tajnica ?
GD - Ne .
Ja - Pa kako mislite tamo boraviti ? Amerikanci vam nista ne govore osim engleskog .
GD -- Da imate pravo , samo neznam ni koga bi uzeo .
Ja : - Pa ja bi se zrtvovala za nasu bolnicu , stojim vam na raspolaganju , naravno ako me zelite, vi cete odluciti o tome .
GD: - Da imate paravo , a vi govorite engleski?
Ja : - Da evo na primjer ova tehnicka upustva koja su vama na stolu od Roengena , to je recimo specifican engleski , evo pokusacu da vidimo jeli mi ide .
Islo mi je i to zatvorenih ociju , ne zato sto, sam dobro znala engleski , nego zato sto sam to upustvo kopirala i prevela u miru u mojoj kancelariji , i naucila skoro na pamet . Upustvo je bilo puno medicinskih i tehnickih izraza , koje ni najblji prevodioc nebi bio preveo cijeli dan , a ja sam ga procitala kao na taljanskom.
Ja :- A znate da triba i organizirati putovanje....
GD je ostao duboko impresioniran , a jos vise jer mi se kao slucajno suknja podigla visoko na bedra.
GD : - Gospodjo Valentina vi definitivno idete s nama .
GD se slatko zagledao u mene i dao mi ljepi kopmpliment za moje prevodjenje i za moju eleganciju .
Da bio je simpatican.
Kad sam dosla doma Piera sam pitala dali i on ide u Ameriku , a on mi je rekao da je on bio prosli mjesec , i tad su vec sve dogovorili , te da sad nema potrebe ici.
Tad sam mu rekla da je sve sredjeno, da Ja idem u Ameriku kao pomoc, prevodilac i organizator putovanja.
Pripremiti put nije bilo tesko , jer je Pier stalno putovao i znala sam kako se to radi preko putnickih agencija .
Pripremila sam se za put i spakirla najnoviju odjecu koju sam kupila zadnjih dana.
Pier me odvezao do aerodroma, poljubila sam Piera i otisla u na chek in , tamo je vec bila cijela ekipa .
Letjeli smo najprije do Rima i tu dok smo bili na aerodromu i cekali za avion za London, zapocela sam razgovor sa GD.
GD je bio pricljiv i svestran muskarac, doznala sam da ima petero djece .
Sjedili smo zajedno od Rima do Londona i ugodno pricali. GD se pobrinuo da sjedimo skupa i do New Yorka.
Sletili smo u New York, a tamo su nas docekali predstavnici putnicke agencije sa onim smijesnim papirima na kojima je bilo pogresno napisano ime nase bolnice . Prespavali smo u dorom hotelu blizu aerodroma .
Sutradan smo nastavili put do grada gdje je bila tvornica.
Vec na aerodromu su nas docekali predstavnici tvornice kao kraljeve, sve je bilo pomno isplanirano od prijevoza , obilaska , rucka , vecere , smijestaja u luksuzni hotel u blizini
Kao prevodilac i organizator sam stalno kontaktirala sa njihovim predstavnikom, pa i onda kad sam kao posrednik dijelila kljuceve soba.
Zadnja dva kljuca sam ostavila za mene i GD-a, brojevi su bili jedan do drugog.
Post je objavljen 14.08.2008. u 01:11 sati.