Marketing
Didaci zafrkanti
Da i ja starim to je sasvim sigurno, ali da se mogu zabaviti u razgovoru s djedicama koje sam slučajno sreo na vašaru za svetu Karu u Novoj Kapeli, to nisam niti sam očekivao. Kao neki posebni kibiceri, kao ona dvojica iz „Mupet show-a“ što s balkona komentiraju predstave, tako i ova trojica ( Stipa Bunčić iz Blažević Dola, te Pero Sabljak i Mile Volarić iz Vrbove) sve komentiraju i kritiziraju. Ne valja sajam (nije ko nekad) ne živi se dobro (ne valja država) ni grožđe nije po onoj „sveta Klara-grožđe šara“ (stukao ga led), ne mogu u drva ( ne daju godine i lugar), nema novaca (kriza je). Ipak, lica su im se ozarila kad sam se počeo šaliti i upitao.„Dečki u najboljim godinama (svaki je preko 70) jeste li vi to došli cure tražiti?“. Razmišljam koliko ti ljudi imaju puno životnog iskustva i kako se vrijeme igra s nama ljudima kao mačka s mišem. Razmišljam kako je malo potrebno za istinsku sreću i kako je puno potrebno raditi u životu da bi se steklo poštenim radom. Pitam starog prodavača tambura na sajmu, da li i on svira, a on mi odgovorI: „Nije mi tata dao, jer svirači po noći sviraju, a po danu spavaju. A moralo se radit.“ Sjetih se kako meni otac nikada nije branio sviranje i koliko sam noći probdio a dana prespavao. Divim se toj nekoj praiskonskoj jednostavnosti i životnoj filozofiji slavonskih seljaka. Neko će reći da bi bilo bolje da sam slikao kakvu zgodnu curu ili snašu na sajmu (a ja slikam didake – panjeve stare). Ma oni su meni dragi, baš su mi simpatični taki mudri i zaje… i znaju svaku moju „poklopiti“ sa dvije tri svoje. Ne možeš ti njima ništa (garant su i mene malo izogovarali kad sam otišao). A sajam stvarno više nije ko nekad (kad sam uz didine skute ko u Boga ga gledao i nadao se da će me voditi pod šatru na jelo ili mi dati za rngišpil, licitare, alvu ili ušećerenu jabuku). I moj dida Franja je bio „lopina“ ko i ovi (pa i još veća), i on se znao zafrkavati, ali i malo previše „kresnuti“ i kad treba i kad ne treba.
Post je objavljen 13.08.2008. u 17:52 sati.