... ne znam kak da počnem, ali previše se toga OPET dogodilo. Znam da sam si sama kriva i da tražim nevolju tamo gdje je ne treba, al jednostavno si ne mogu pomoći. Stalno se vrtim u krug, stalo je on i on i on i on..., al onda kad pogledam malo bolje oko sebe, za to sve sam si sama kriva! Kriva sam što se i dalje ˝motam˝ oko njega, kriva sam što sam toliko ˝pristupačna˝ kako bi on rekao... e i na kraju sam si kriva što me povezuju s ljudima s kojima stvarno nemam ništa osim prijateljstva.
Kad sam već sama sebe počela krivit za sve, moram malo analizira te moje poljupce... recimo oni od jučer...hm, što mi je značio onaj s tim krasnim dečkom koji bi mi mogao biti sve. Ljubim ga, da, čak mi i odgovara. Grubo, grize, boli, ali istovremeno mi paše, o da...uživam, i onda klik u glavi, ˝ženo kaj ti radiš?˝. Razmišljam, pokušavam prekinuti poljubac, al bezuspješno...uključuje i ruke, tjeram, ode... Opet sama!!!
Drugi...dečko koji mi je sve, a opet...ne znam, poljubac, mekan, sočan, topao...osjećam da je ono što mi treba, stopim se...i onda ode k njoj. Opet sama!!!
...e i on, samo da vidim dal´ ga i dalje volim, kratko... želim još... i znam da ne smijem. Opet sama!!!
Suđeno mi da budem sama...barem sad, dok tražim nešto, a opet ne znam šta... heh!!!
Post je objavljen 10.08.2008. u 18:19 sati.