Marketing
Tiha patnja...
....Neznam koji mi je...razmišljam o svemu i jednostavno neznam šta više osječam..neznam kako nazvati to šta je u meni...što mi neda mira...nešto što me "guši"...volim Igora..nemogu poreć... njijm sam proživjela prekrasne trenutke...ali jednostavno..treba mi da je ovdje...nemogu ovako..boli me..treba mi da bude uzmene..a ne da se ja svaku večer brinem ..di je šta je...kak je...da ga nemogu vidjet...to me ubija....i sada gledam na blogu slike od bivšeg...i..neznam šta osječam..on je sad na Cresu....vratit će se 13,15.8...dogovorili smo se da će mo se vidjet..onak..čisto prijateljski...jer vjerujem da on prema meni neosječa više ništa...bili smo klinci....ljubav iz osnovne....ali on jeu mom srcu bio zauzeo posebno mjesto..i bilo mi je tako teško poslije prekida...jedno vrijeme ga nisam viđala....to mi je pomoglo...zaboravila sam na njega....al čim mi je netko spomenuo nešto u vezi njega....umeni koda se nešto prelomilo.....znala sam ga vidjeti par puta s curom.....bilo mi je tak teško..tama zaboravim na njega..onda il ga vidim..il on poš.por. ni dan danas kad mi poš.por.nije mi svejedno..maloprije smo se čuli..nešto se zezali....neznam kak ću reagirati kada ga vidim..volim Igora..dala bi sve nasvjetu da je ovdje..ali možda baš zbog te razdvojenosti...imam neke sumlje..dali je to ono što ja želim..milijun pitanja..na koje ni sama neznam odg.želim nekoga tko je ovdje...tko će biti uz mene...s kom mogu izaći..ali opet..znam da bez Igora nebi mogla....da prekinem....poludila bi za njim...a opet..kad pomislim na Juraja...on je prošlos..ali koda je neka tiha patnja..netko tko me proganja....tko me neostavlja na miru..kad ga se sjetim..vidim njegovu sliku....ha..smješno je..koliko je prošlo....a ja koda još uvijek nešto osječam....a i znam da je on tu..da živimo blizu..ali mislim da unjega nebi možda mogla imati povjerenja..jer on je kao neka manga...zgodan frajer..i tak to...iako sam ja poznavala tu njegovu drugu stranu..nježnu stranu...pa nekad pomislim..on je ovdje..a mog Igora nema....ma šta ja pričam...to je prošlost..trebam to ostaviti iza sebe..nemojte se obraćat na ove moje budaleštine..uhvatila me neka depra....nervira me ova samoća..neznam ni sama...svi osječaji su mi se pomješali
.....kako i naslov kaže tiha patnja..jer ko bi to shvatio..neznam ni ja sama šta se događa..samo mi treba jedan snažan zagrljaj..poljubac....i da kaže..makar i da slaže da će sve biti uredu..al njega nema..........
Dozvoli mi da te zaboravim
100%
.
.....kako i naslov kaže tiha patnja..jer ko bi to shvatio..neznam ni ja sama šta se događa..samo mi treba jedan snažan zagrljaj..poljubac....i da kaže..makar i da slaže da će sve biti uredu..al njega nema..........Dozvoli mi da te zaboravim
100%
.
Post je objavljen 08.08.2008. u 22:50 sati.