Petak je navečer i umjesto da sam na Zrću sa društvom ja sjedim doma i slušam kišu kako mi pada po prozoru.Mislim da po prvi put pišem post smiren i normalan,ali daleko sam od sreće=(...Post je najviše nastao iz razloga šta svima dugujem ispriku i veliku zahvalu.Ispriku dugujem za sve šta sam ja krivo učinio i nisam slušao kad su mi htijeli najbolje,ali svejedno su tu ostali za mene.Priznajem,mogao sam izgubit sve te drage ljude zbog svih sranja koja sam izvodio i to ih je počelo živcirat,ali pomagali su,svatko na svoj način kad bi ja napravio neš loše.Dajem primjer:Olić mi je zavalio šamarčinu kad sam jedva živ ostao,Robi isto,Jova i Mifta su to riješili ignoriranjem,dok je Bubi pomagao savjetima,ali da ne zaboravim i frendice koje su mi pomogle da otkrijem šta se ženskama vrti po glvai,a to su:Patricia,Valli,Marina,Jelena,Keza,Vlatka,Ana i naravno Kiki čiji dečko je skočio kad sam se napio i počeo plakat u Allienu.Mislim da ćemo se svemu ovome smijat za koju godinu,jer stvarno..Šok do šoka...Moram isto tako reć odluke koje sam donio u životu.Nakon prometne koju sam skoro imao prije tjedan dana i isti taj dan sam vidio dijete praktički polumrtvo na cesti u krvi,shvatio sam da nikad ne znaš kad će ti se nešto dogodit sasvim slučajno šta će te ubit i na koji način i da ga treba živjet koliko gosd da šugav bio(moj primjer)..Onda sam odlučio da želim završit fax kako treba da kasnije mogu radit ono šta volim,a to je sva vrsta elektronike,ali spreman sam dakako bilo šta radit,ali imam cilj i ostvarit ću ga.Još jedna stvar ne manje bitna,a to je odluka donešena prije cca 2 mjeseca na kantridi iza bazena,a isto tako moje svojevoljno obećanje ,a to je da ću dokazat svim ljudima da ako neš kažem da to mislim iskreno i oni koji su me omalovažavali da nisam ničija budala i ljudima koji su mi 4 godine htjeli upropastit život šta su na kraju uspijeli zbog izmišljenih priča da varam cure bla bla,a najveća odluka je da neću još duuuggoooo vremena imat curu niti išta vezano za to jer ne želim mučit sebe dok voli jednu,a ne želim niti povrijedit nikoga,jer sam jednu osobu već dovoljno povrijedio tako da ću žalit dok sam živ.Još jednom hvala svima koji su bili uz mene i nek se ne ljute oni koje sam slučajno izostavio,ali ako ikome išta bude trebalo tu sam...Pozzzz
Post je objavljen 08.08.2008. u 20:58 sati.