Nisam zapamtila puno što su ovi vidioci govorili u različite dane…
ali bili su tako jednostavni.
A ja ću izdvojit amo par možda naizgled i ne tako značajnih stvari…
- Jakov priča (ili Vicka o njemu?) kako ga je Gospa uzela za ruku, a nju u drugu pa ih povela da vide raj. Jakov je reka:
''Draga Gospe, povedi Vicku, njih ima puno a ja sam sam…
Mislio je da ih Gospa zauvijek želi odvesti pa se bojao da će njegovi kod kuće biti tužni…
- Vicka je mislila: Bože koliko li se treba putovati do tamo? a onda su u jedan tren bili u raju… (sličan opis kao djeca iz Fatime…)
- Marija je govorila kako je jedan put bila bolesna na veliki Gospin blagdan a trebalo je bit ukazanje. Bila je tužna. Gospa joj je, došavši u svečanijoj haljini, isprepletenom zlatom, oduzela svaku tugu govoreći joj:'' … Ti imaš u ormaru jednu lijepu, svečanu pidžamu. Danas bi trebala nju obući. Danas je veliki dan. '' Marija se smijala za vrijeme ukazanja pa su je kasnije radoznalo pitali šta je bilo… a ona je rekla: Ha, ha… ''Gospa ne samo da zna šta ima u mom srcu, ona zna šta ima u mom ormaru!!'':-)
- Mirjana je o Gospi govorila nekako posebno blago i smireno... Napomenula nam je ponovo Gospinu želju da molimo tri krunice dnevno (radosnu, žalosnu i slavnu), da postimo o kruhu i vodi srijedom i petkom…
Nek ovo bude dovoljno.
Danas je petak. Dakle: kruh i voda. Molitva i post su snažno oružje protiv našeg neprijatelja.
To mi znamo i bez Međugorske poruke… ali ako to ne prakticiramo onda čemu se čudit ponavljanju iste poruke… dok nam ne uđe u glavu, u dušu, u srce…
Post je objavljen 08.08.2008. u 11:55 sati.