Opet petak. Opet vikend.
Dani lete ka blesavi.
Još malo pa kraj.
Jer čin se približi Vela Gospe nekako u podsvjesti mislimo…. Sad će kiša…. pa kraj.
Iako ti dani poslin znaju nekad bit i puno lipši.
Mirniji. Bez velike gužve, vručine.
Šta ću radit za vikend?
Kupanje, naravno.
Moran se pofalit da nisan više bijela ka šta san bila kad san prvi put išla namore. Nisan baš ni čokoladno crna, ali more proć pod pristojnu boju.
Izležavanje.
Naravno u dubokoj hladovini, ispod bora.
Pa suhe iglice padaju po meni.
Škaklju.
A ja pokušavan čitat uz pismu cvrčka.
E, baš nešto čitan.
Naravno, ništa pametno, dubokoumno.
Prava litnja laganini literature.
Priča o dvoje prijatelja, još od prvog razreda.
Došla sam do čarobne šutnje i prvog poljupca!
I sad se moran požurit da vidin šta će od toga bit.
A ustvari, kraj se naslučuje!
A onda bi se mogla bokunić uvatit i šunpreša!
Ajme, šta mrzin šunprešavanje.
Sva srića za klimu, pa raspalin navečer i peglan.
Stvar je u tome da je grijota stat doma i peglat.
Pa onda kad se vratiš izgrada padu ti điri i roba se gomila, gomila.
A isto tako znan i šta neću radit!
Neću na kupanje brodon!
Jer ga neman!
Neću se uspentrat u ovi padobran!
Jer me strah!
Hmmm…… kad malo bolje promislin…. neću reč da neću nikad…. ko zna!
Možda bi me se dalo i nagovorit!
Samo… padobran svakako nije moja slaba točka!
I neću poć nekoliko dana na odmor na Otok.
Jer se nešto po običaju zakonpliciralo!
I neću poć na krstarenje sa ovin brodićen.
Ali, kog briga!
Da i dobijen na bingo ne bi išla.
Išla bi na jedan Otok di nikad nisan bila!
U zadnjih par godina ovo mi je jedno od boljih lita!
Ne, nismo išli ni na jednu zvučnu destinaciju. Ono da budemo viđeni jer je to IN.
Dite mi je maturiralo, položila vožnju, upisala fakultet koji je tila!
Obe su dobile posal di su naumile.
I još su ih zvali na jedno misto!
Ovo je jedno od ritkih lita kad smo svi skupa i guštamo!
Jer mi smo sritni i sa ovin malin stvarima!
Da smo skupa, da možemo šetat, điravat, landrat okolo po fešticama!
Povremena grintanja su samo radi napada vručine i juga.
Naravno, i radi običaja.
I uz to, ovo je jedan od rijetkih postova sa malo više riči!
A šta ću, kad me ni riči dikod ne idu!
Ustvari, idu, idu…. napišen post, pa izbrišen!
Ali nema veze….. ništa strašno!
Isto se pomalo gura naprid…. dikod bolje, dikod gore.
I sad lipo gren ugrad.
Baš san se ništo zaželila gužve i šušura.
Post je objavljen 08.08.2008. u 08:10 sati.