Skoro svaku večer san na rivi.
Šetnja gori – doli.
Možda čudno izgleda. Ali ja sam odmalena naučila bit po rivi.
Škola nam je bila na rivi, svi veliki odmori su bili igra i šetnja po rivi.
Prve simpatije i ljubavi!
Sve nam je bilo vezano za rivu.
Riva je jedna velika pozornica.
Možete điravat i gledat.
Pa stat i čakulat.
Sist na kolonu i odmorit.
Na klupe i gledat modnu reviju.
Gledat jahte. Brodove.
Sist u kafić, po mogućnosti za prvi stol i opet pratit situaciju na rivi.
Često na rivi bude svirke.
U zadnje vrime i sasvim spontanog plesa.
Evo neku večer se našla jedna grupa mladih, upalili su muziku na mobitel i plesali.
Baš ih je bilo lipo vidit.
A sinoć…. Koncert Prljavog Kazališta.
I pored ovako lipe, velike rive, koncert je održan na pijaci ( trgu ).
Trg je isto prilip ali za jedan ovakav koncert usrid lita bilo je premalo prostora.
Jer sinoć je grad bija pun ka šipak, riva krcata a do pijace se jedva moglo doć!
Jedva sam se uspila progurat i odslušat dvi pisme.... nakon toga sam odustala jer sam sva bila mokra.
A ponovo doć na rivu bilo je pravo umijeće.
Sva srića za kalete.
I nastavili smo šetat po rivi!
Post je objavljen 06.08.2008. u 10:20 sati.