MOC ZLA
Moc zla sadrzana je u njegovoj sposobnosti visestrukog preobrazavanja.Zlo uzima oblike bica,pojava i stvari koje su mu prividno ili stvarno suprotni.U srednjovekovnim monaskim ispovestima nalazimo opise onih dugo iscekivanih trenutaka kada se u nebeskoj svetlosti ukazuje gizdavi Hristos,sav u zlatu i dragom kamenju,sto je obicna podvala demona koji veru i strpljenje bozijih slugu iskusava i na razne druge nacine:pozivima na blud,krivoverstvo i zlocinstvo.
Ali tako sto sve ove grehe opisuje recima upravo suprotnog znacenja.U zapisu jednoga opata citamo kako su samostani glavna meta djavolskog izroda:"Oni jasu po cesticama prasine u zrakama sunca,posvuda su razasuti poput prasine,spustajuci se na nas kao kisa,oni su tako bezbrojni da ispunjavaju citav svet,sav zrak."
Ovaj kratak uvod priblizava nas razmisljanju o ISKUSENJIMA DEMONA I MOCI ZLA U NASEM VREMENU.Pre cetiri godine na seminaru za mlade filmske reditelje u Beogradu,koji je vodio poznati madjarski reditelj Istvan Sabo,poveo se razgovor o filmu i umetnosti u doba nacizma i o umetnicima koji su,sluzeci takvome rezimu,prodali dusu djavolu.Jedan mladi nemacki reditelj usprotivio se opstem misljenju o krivici umetnika i intelektualaca koji su podrzavali Hitlera.On je izneo uverenje da su se mnogi ugledni savremenici nasli u zabludi jer je zlo uzimalo izgled dobroga,a demonsko andjeoskoga.U polemici koja je nastala Istvan Sabo nije prihvatio takvu vrstu opravdanja."Stvarni intelektualac nema pravo na zabludu ove vrste.Pogresne procene u pitanjima narodnog opstanka i bitnih pitanja epohe ne mogu se nicim pravdati."
GDE JE U CITAVOJ OVOJ ZLOKOBNOJ PRICI O SAMOOBMANAMA I ZABLUDAMA MESTO NASIH INTELEKTUALACA?Da li su ucili na primerima iz bliske istorije?Sto su u svojim spisima,svojim govorima i proglasima proizveli oni cija je glavna oblast proizvodnja duha?MNOGI OD NJIH,RASPALJENI IZNENADA RAZBUKTALIM STRASTIMA,PREKO RAZNIH MEMORANDUMA I DEKLARACIJA STVARALI SU U JEDNOM VEC BOLESNOM ORGANIZMU GROZNICU KOJA CE DOVESTI DO PRAVOGA KOLAPSA.Institucije kulture,institucije duha,preobrazene su u bucne druzine koje su trubljama i dobosima najavljivale buduce krvave zore.Bez takve duboke i temeljite pripreme,gde je nacionalno isticano do samoobozavanja,uz mrznju prema svemu sto je drugacije i strano,rat ne bi bio moguc.Naucne i kulturne stanove stvarale su atmosferu nacionalnog patosa iz kojeg su se radjali razliciti ekstremni zahtevi.Jos pre dvadeset godina Danilo Kis pisao je o takvom nacionalizmu kao o paranoji,pojedinacnoj i kolektivnoj paranoji,kao o ideologiji banalnosti i kica.Za sirenje paranoje pobrinuli su se psihijatri.NACIONALNI KIC KAO UVOD U RAT PREUZELI SU NEUMORNI DELATNICI KULTURE.Podignute su kulise za grand guignol u kojem ce smrt igrati svoju predstavu.Institucije kulture pripremale su rat.Politika je taj rat sprovela.To je bila ona kardinalna greska,
sudbonosna greska,seme zla iz kojeg su nastajala sve veca i veca zla.Institucije koje su zloupotrebljavajuci nauku i umetnost otvarale puteve gospodarima rata tu odgovornost ne mogu izbrisati,ne mogu ponistiti.Ostali su bez moralnog prava da u vremenu otreznjenja postanu stvarni kriticari ratne politike i ratnih zlocina.
Sve ono sto nam se dogodilo pokrece znacajnu temu o ulozi nacionalnih institucija u drustvu,ucesce intelektualaca u radu takvih institucija i njihovoj odgovornosti u tom delovanju.Opoziciona uloga najveceg dela nase inteligencije u odnosu na vlast nije bila radikalna kritika te vlasti.Ni pre raspada ni posle raspada Titove Jugoslavije nije postojao snazan demokratski front.SRPSKA INTELEKTUALNA OPOZICIJA,U MERI U KOJOJ JE NJE BILO,OGRANICAVALA SE NA POJEDINE PROTESTE BEZ STVARNOG PROGRAMA ZA BUDUCNOST.CINILO SE DA JE SISTEM U KOJEM SMO ZIVELI VECAN.A KADA SE TAJ SISTEM RASPAO,TAKORECI PREKO NOCI,U OPSTOJ POMETNJI MNOGI ORTODOKSNI KOMUNISTI ALI I INTELEKTUALCI OPOZICIJE,U STRAHU OD STVARNIH PROMENA,OKRENULI SU SVOJE POGLEDE PREMA PROSLOSTI.STRAH OD EVROPE I SVETA PROBUDIO JE UCMALI DUH PALANKE.
Individualizmu je sada suprotstavljen arhaicni kolektivizam patrijarhalne zajednice,modernom-antimodernizam,
liberalizmu-antiliberalizam,kosmopolitizmu-nacionalizam.Kako se ubrzo pokazalo,to je bilo preuzimanje bitnih elemenata populizma iz vremena pre Drugog svetskog rata i verskog nacionalizma vladike Nikolaja Velimirovica,sto je predstavljalo opasnu zabludu i obnavljanje nekih ideja i pokreta koji su doveli do najvecih i najstrasnijih iskusenja ovoga veka.MITOVI SU ISPUNILI UZAS EGZISTENCIJALNE PRAZNINE.Civilizacija je proglasena odgovornom za dekadenciju,bolesti,izopacenosti.Sve sto je novo opasno je po narodno zdravlje,njegovu iskonsku krepkost i zdravu naivnost.Takvo misljenje,koje je krenulo iz naucnih krugova,uslo je u folklor,u politiku,u svakodnevni zivot.Uzimam jedan od tekstova koji mi je na dohvat ruke,pismo jednog citaoca,inace lekara,objavljeno ovih dana u dnevnim novinama Politika pod karakteristicnim naslovom"ZASTO SRBI IZUMIRU".TU PISE KAKO JE RASPAD SRPSKE PORODICE PROUZROKOVAN NAMERNIM UNISTAVANJEM SVIH POZITIVNIH AUTORITETA:BOGA,NACIJE,
RODITELJA,KUMSTVA,date reci,profesionalne casti i obaveza prema otadzbini.To je,kako uvazeni citalac saopstava,
DELO NEPRIJATELJA SRPSTVA.On zakljucuje:"Na onim mestima u Jugoslaviji gde je porodica ocuvana,gde seksualna sloboda nije prodrla,gde su autoriteti vise sile ocuvani,tamo nema depopulacije,tamo vlada demografski bum."
Ocevidno,u svetu opsednutom demonima jedine snage dobra su narod i autoriteti,odnosno stada i pastiri,mase i vodje.Ovaj idilicni svet koji je oduvek postojao samo u narodnoj epici u nasoj savremenoj varijanti preobrazava se u svet filosofije palanke i barbarogenija.U OVOM SPECIFICNOM OBLIKU DRUSTVENE PSIHOPATOLOGIJE SPAJAJU SE DVA NA IZGLED NESPOJIVA POJMA:MANIJA VELICINE I MANIJA GONJENJA.NEMALI BROJ POLITICARA,TE LJUDI OD NAUKE I DUHA,MEFISTOFELOVSKOM UPORNOSCU POTHRANJUJE TA DVA OBLIKA LUDILA.NASA TRENUTNA DRUSTVENA SITUACIJA PROIZVOD JE TAKVOG STANJA DUHA.
Odbacujuci pravo na individualizam i na individualnu akciju,intelektualac odbacuje i odgovornost za zlo u kojem je saucestvovao.Klinickim istrazivanjima dokazano je da poslusnost prema autoritetu otklanja sve moralne dileme,a krivicu zbog pogresnog odlucivanja i delanja prebacuje na druge."Ponasanje nazamislivo za pojedinca koji samostalno dela ostvaruje se bez kolebanja po naredjenju autoriteta,ukljucujuci kradju,ubijanje i zlocin".(Stenli Milgram)
Pozivanje na vlast,na vodju,zaklanjanje iza ideologija,nacije i vere kao vrhovnih autoriteta upravo svedoci o sindromu moralne dezintegracije,etickog rasula.Zagrljaj intelektualca sa autoritetom zagrljaj je moralnog samoubice.
Post je objavljen 06.08.2008. u 02:28 sati.