Marketing
KONAČNA ODLUKA
Nakon nekoliko dugih dana razmišljanja, ipak sam odlučila da ne ću izbrisati blog. Jednostavno mi je previše prirastao srcu. S smiješkom na usnama i s nekom nostalgiom se prisjećam euforije. Prisjećam se euforije koja me je obuzela pri pisanju postova, koji su u početku bili i više nego prečesti. Svaki dan kada bih došla iz škole, umijesto odmora ja bih napisala novi post, a nekada se dogodilo da bih u jednom danu napisala i dva posta, i onda bih se čudila što imam tako malo komentara. U početku moj jedini komentator je bila Gabrijela, pa joj na tome i zahvaljujem. Moram priznati da su mi neki postovi bili dosadni, jer sam samo pisala o događajima koji su se zbili u školi, ali jedan je post, priznajem, bio stvarno štreberski. Taj "štreberski" post sam napisala na Dan planeta Zemlje. Pisala sam o ekologiji, globalnom zatopljenju, sankcijama... tek sada me hvata takav smijeh koji mi je izmamio suze na oči. Što se tiče komentara još ih imam malo, ali nema veze. Meni je jedino drago da ja uživam sjediti za računalom i čitati svoje postove. Ponovno se prisjećam euforije, ali i adrenalina koje je bio u meni tijekom stvaranja ovoga bloga. Kako smo tehnologija i ja dva različita pojma, bojala sam se da ne ću uspijeti napraviti svoj vlastiti blog, jer sam ja presmotana za takve stvari. Sada je sve super i ja imam svoj blog. U početku su mi se neki ljudi smijali za adresu, ali meni je bilo svejedno. Ova moja adresa mi je baš štosna. Mislim da nitko nema takvu adresu, a vjerojatno će ju malo ljudi u budućnosti i imati.
Na kraju zahvaljujem i pozdravljam sve one koji su mi komentirali i koji će mi komentirarti!
Sve vas ljubi i pozdravlja Lucija!
Post je objavljen 05.08.2008. u 17:21 sati.