Eo da i ja napokon napravim još jedan post... uf odakle da počnem... školu ću naravno ( ko i svi normalni preskočit)... eo ovako... ispričat ću vam događanja za moj rođendan.. napokon i taj dan... sad sam napokon velika..haha... još samo godina dana i sve se mjenja.. ma.. nebo će mi bit granica...hh..e da.. Anica mi nije dozvolila da kod kuće slavim.. jer nju ne možeš istjerat iz kuće... tak da sam planirala pozvat ovak manji krug prijatelja pa da mal popijemo kod nas iza škole... na kraju se taj manji krug ljudi ( od prilike njih 10) malo više proširio ( na odprilike njih 30...-ak) ma katastrofa.. ivona je isto samnom slavila tak da je došlo i njezino društvo... njoj ovim putem čestitam 15 rođendan...haha.. joj kad se sjetim tih dana... haha... ugl... cuge je bilo i previše... nakon tog opijanja slijedilo je valpovo... Matej, Monika Tihana i ja krenuli smo pravcem valpovštine... prvo samo ošli u blue... joj bilo je odlično.. osim jedne sitnice o kojoj nerado govorim... al preživit ću ja to.. ipak sad imam 17...hhh... joj ja sam sve častila.. kog god sam srela.. potrošila sam 700 kn.. ma anica me ubila... e nakon blue-a.. ošli smo do leonarda.. neznaš ko je pijaniji.. svi smo ko neki cigančići ležali po cesti.. joj sramote.. nismo se mogli odvojit od čaše.. hh.. ovim putem pozz MONIKI.. na nju me ova rećenica jako asocira... ja i monika se popele na stol i da vidiš dernek... ajme.. ludilo... nekako smo došli do autobusne stanice i tam sjeli.. kad sam ja otvorila oči a ono sunce opičilo.. kad ono pol 6.. ajme Bože moj.. onda nas je tajana odvezla kući.. ne želim o tome što je bilo u autu.. dovoljno je reći da smo se ubili od alkohola.. nije za pohvalu al ipak samo se jednom slavi 17. rođendan... pozzz mojoj ekipi.. obećala sam jedan pozz svom prijatelju crkiju.. pusica...
Priznajem griješila sam baš kao i svi
Znam da sam prepuna mana ali vjeruj mi
Moja ljubav oduvjek je bila čista i tebe dostojna..
Zbog njega sam bila spremna sve pokoriti..
I protiv razuma se svoga boriti..
I napustit svoje staro društvo.. tebi je bilo svejedno..
Ti nikad nisi saznao koliko mi je do tebe stalo
24 sata dneveno s tobom je bilo premalo
Ti uvijek imaš pravo sve potužiti
Možda su ti druge mogle više pružiti..
Ali vjeruj kunem ti se nikad
Nisam za cjenu pitala..
Koliko sam puta te na kiši čekala?!..
Kasnio si sate ništa nisam rekla ja..
Za tebe sam htijela sve na svijetu..Tebi je bilo svejedno
Ti nikad nisi saznao koliko mi je do tebe stalo
24 sata dneveno s tobom je bilo premalo....
Mjesec dana dušo ne mislim na tebe
Ne volim te više ili lažem sebe..?
Al zašto opet prođem kao lopov kradom
Ulicom tvojom u ponoćni sat...
Mjesec dana punih koda svijet se ruši
Koda netko baca kamenje po duši
Još mi nije jasno i pitam se glasno
Ma što sam to htjela?
Znam nisam smjela...
Umirem 100 puta dnevno
A tebi je sasvim svejedno
Znam da sam kriva i znaju to svi
Znam da je kasno al trebaš mi ti...
Umirem i opet se budim i tako sve dok ne poludim
Znam da sam kriva i znaju to svi
Znam da je kasno al trebaš mi ti...
Mjesec dana soba miriše na tebe
Ili mi se čini ili lažem sebe
Pod jastukom zima.. tu nešto čudno ima
Ma prokleta ljubav još luda sam za tobom
Umirem 100 puta dnevno
A tebi je sasvim svejedno
Znam da sam kriva i znaju to svi
Znam da je kasno al trebaš mi ti...
Umirem i opet se budim i tako sve dok ne poludim
Znam da sam kriva i znaju to svi
Znam da je kasno al trebaš mi ti...
Post je objavljen 05.08.2008. u 11:04 sati.