Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/broduboci

Marketing

Istočno od Brača

Ekološko edukativna akcija Hrvatske hedonističke zajednice koja se odvija pod motom “više šušta, a ponajviše gušta”, iz tjedna u tjedan nastavlja sa raznovrsnim akcijama nesmanjenom snagom a bome ni intenzitetom. Ma znate ono kad se za neku loše pripremljenu spizu reče da nema ni šušta ni gušta, a isto se tako može reć i za kojega čovika šta nit’ prdi nit smrdi, štono bi se na standardnom književnom jeziku kazalo – bezličan…

A eto kad smo već kod šušti i gušti, pravo da vam rečem, čak ni meni nije najjasnija ta narodna mudrolija jerbo svi mi manje-više dobro znamo šta su gušti ali kaj su šušti – morti bude znal sam vragec… Ajde, sad kad sam se već uvatija da vidimo. Šušta znači opruga ili da prostite feder, a opet imamo slićno i šuštinu, ali šuština nije kako bi najprije pomislili – mali feder oliti federić, nego je šuština – pribadača… I šta sad imaju federi i pripadače s guštima, a ko će to znat…

A ček, ček, sad sam se sitija!
Ono “šušta” se manje odnosi na federe ka federe, razumite šta oću reć, nego je šušta u stvari madrac s federima. A – haaaaaa!!!!
Znači, tot smo!
E sad je ipak malo jasnije – di ima šušti, he he, ima I gušti!
Živili gušti!
Ajmo mi dalje…

Ekola, nisam bija na otoku Braču dobrih tri-četiri godine, a sad zamislite – dva puta u dvi nedilje zaredom! Ali, da ne bi uvik bilo isto i monotono, ovoga puta nismo išli priko Supetra nego smo se najprije magistralom spustili do Makarske pa onda priko kanala do Sumartina u kojem nas je čeka naš virni Bože i šćeto-neto vodi put Povlja.
Eto, nikad ni u Povlja nisam bija, pa je li to sramota!?
Nego čekajte malo ja već u Povlja svršija a još se nismo njanci zaputili iz Makarske…

A šta ću vam poć posebno govorit o Makarskoj? Lipa, šesna, uređena, cvitna, puna svita…







Samo, deboto nam je više vrimena tribalo za uvatit misto za parkiranje u samoj Makarskoj, nego šta nam je tribalo putovat od Splita. A čuj stari, ne znam baš kako vi stojite s tom “problematikom”, evo došli smo oko devet ujutro, imamo trajekt nazad u šest i po, dok se vratimo uvatit će nas sigurno osam uri uvečer, a to ti je brat bratu sedamdeset i sedam kuna parkinga ako si malo dalje, a osamdeset i osam ako si malo bliže centru. E! Pa oli onda nije bolje parkirat digod gori u pola Biokova i prošetat se po ure do grada.
Do Sumartima danas vozi “škovacera” I to da vidimo koja…a –ha – “Lošinjanka”! da ne bi bilo zabune i sumnje u moju političku korektnost, ni u kom slučaju ne smatram da su lošinjanke škovacere, već je to u prvom redu omiljeni sinonim za specifičnu vrstu trajekata koje još uvik odolijevaju mladim snagama.
Ukrcali smo se dvadesetak minuti ranije, ispod tende vitar lagano pušika, a pogleda puca na sve strane makarske luke. Šarenilo u svakom slučaju…



Čim smo isplovili iz luke, mislija sam da ću opalit sliku-dvi-tri za vjerne čitatelje bloga mi moga, a kad ono, ne da nisam bija jedini, nego navalili blogeri-reporteri iz cile ujedinjene Europe!



Čoviče koje monstrume od aparata imaju! Gledam jednoga Francuza, priprema mu je trajala skoro pola ure, izvadija iz torbe puste pumpice, krpice, ogledala, objektive, specijalne tekućine, pa se uvatija čistit, glancat, polirat aparat da se ne bi slučajno uselilo koje zrnce prašine. Koliko je ljubavi i pacijence uložija u ti foto-aparat, a s druge strane, cura do njega mu se dosađuje, puše, okriće se, ne bi li je nadobudni francuski bloger primjetija. Ma kakvi! On je samo nastavija dalje pucat iz svoga da prostite kaluna. Očito su već dugo u vezi pa je cura odlučila ne prkosit foto-manijaku, nego je naposlijetku odlučila malo ubit oko. Nije lako bit blogerska cura, očito..



Naravno, mene kao vrsnog brodograditelja, zanimali su neki specifični detalji na ovom trajektu, pa sam se potrudio zabilježiti i neke osnovne konstrukcijske elemente…





More oko nas prepuno je brodova svake vrste pa smo se tako mimoilazili i s ponekim živopisnim plovilima… Posada ove ribarice, maksimalno je koncentrirana za dobar ulov.







Nije prošlo ni tri kvarta od ure, eto nas već i na punti Brača, na ulazu u sumartinsku luku. Da ne bi bilo zabune, ono u pozadini su Selca molim lipo, a koliko je meni poznato, Sumartinajni i Selčani nisu baš u dobre…
A di su to u nas susidi u dobre...



Sumartin i njegov škver…



Nakon desetak minuta vožnje autom, evo nas konačno i u Povljima. Izvršna producentica mora za svojim poslom, a ja ću malo u skitnju. Najprije skalinama do rive pa nogu prid nogu sve do punte.

















Sa punte puca fantastičan pogled na Vrulju.
Uhhh, ovdi mora da je veselo kad se s Vrulje stumba bura...



Nakon obavljenog posla kako stručnog tako i blogerskog, ostalo nam je vrimena za kulturno udizanje. Mjesna crkva posvećena svetom Ivanu Krstitelju izgrađena je u simbiozi i na temeljima ranokršćanske bazilike iz šestog stoljeća kao i benediktinskog samostana s kaštelom...







Tu se čuva i replika glasovite Povaljske listine iz 1184. godine, najstarije sačuvane listine pisane hrvatskim jezikom...



Ono šta me svakog puta fascinira na Braču, to je iskonska tradicija graditeljstva koja je vidljiva gotovo na svakom koraku. Na svu sriću, čak i ovi najnoviji ovomilenijski udari na zdravu pamet, nisu na Braču ostavili znatnijih posljedica, barem za sada. Nadajmo se i da neće...

Ovoga puta nismo mogli dočekati djelovanje otočnog bluesa jer nam zadnji trajekt kreće iz Sumartina već u šest i po popodne. Nakon toga, mo'š jedino u Supetar. Šta baš i nije zgodno ako ti je auto ostalo u Makarskoj...
U daljini, na kopnu, sneveralo, tuku gromi, sivaju munje, pada kiša...



Sad bi nam super došla jedna buretina pa da nas zarobi na otoku.
Ipak, ništa od toga. Ljetne nevere brzo dođu i još brže prođu. Otoci gotovo i ne osjete ništa od svega toga. Tamo di je zemlja najžednija, padnu doslovno dvi-tri kapi kiše i to je to...

Na povratku na trajektu susrećemo poneko isto lice, pa uz more novih i različitih, naša škovacera neumorno brunda na putu prema Makarskoj...



Tek smo odškrinuli vrata istočno od Brača, a već nas vuče natrag...
Triba se opet vratit, ali tek kad zajeseni, bez gužve i šušura...

A di ću ja...
Razgoropađeni i odmetnuti Brod u boci plovi dalje, kurs sjeverozapad...
Punom forcom naprid!



Post je objavljen 05.08.2008. u 10:20 sati.