Mi Hrvati smo potpuno čudan narod… sve stvari pa i one najbanalnije moramo toliko zakomplicirati… neki dan nakon što san položija vozački odlučija san otić napracit vozačku. S obziron na to da mi je liječničko uvjerenje isteklo mora san ić napravit novi jer naš cjenjeni MUP ne priznaje stariji od 6 miseci… da stvar bude interesantna produljenje ovakvih sranja iziskuju prvo čekanje, drugo bespotrebno trošenje love koja ko zna kome ide u džep i tako dalje… pa počnimo!
Utorak prvi bus mi je bija oko 7 sati, ali taj san odlučija prispavat, budin se oko 7.10 ustajen i polako se spreman, ispijan dvije čikare bijele kave ka i svaki dan namištan frizuru ( taft pjenom ) kupin lovu, uziman mobitel provjeravan jesan li uzeja svu dokumentaciju i stižem na autobusnu stanicu… Naravno sve protekle 4 godine mog školovanja san redovno kasnija na bus i on bi proša prije vrimena, ali ne, kad ja uranim bus mora kasnit dobrih 10 – 15 minuta…
Nakon po sata trokeljanja u onoj luksuznoj limuzini kakvu nisu vidili ni u Turkmenistanu ( nije da podcjenjujem njihov javni prijevoz, naprotiv imaju besplatnu struju, naftu, plin i k tome im država plaća pola stana ) doša sna do Zadra. Odlazin u Prvu pomoć ili kako se to već zove, ulazim tamo u čekaonicu odnosno neki običan hodnik, isprid mene neki par ljudi čeka red i lijepo kulturno sjednem i čekam red… Gledam je'l ima kakvih zanimljivih tiskovina za čitanje kad ono ništa… ovi što su bili isprid mene polako ulaze jedna po jedan i smanjuje se kužva ja već sidim nekih 20 min… jedna žena još isprid mene kad dolazi neki klinac s svojom materom i ulazi unutra i pitaju ka lječnički za vozački, žena koja radi unutra lijepo ih primi i okrene se prema čekaonici i pita je li još ko za liječnički gledajući u mene… govorim joj ne, ja iman samo produžit i kaže ona meni sjedi… ja sidin! Dolazi neki mulac ( vraga mulac izgleda starije od mene, ali je po godinama mlađi heh ) i pita on za liječnički žena mu kaže da uđe unutra… ( ja već polako bisnin ) dolazin isprid vrata i čekam… dolazi neka žena s mužem on je iz Njemačke tj. tamo živi/radi što ja znan, a valjda mu triba neka dozvola za oružje ili nešto tako ulaze oni lipo unutra…
Mene strefila kap, lipo kulturno čekam, a ova gamad priko reda… POPIZDIJA SAN, e nećete p..vam materina govorinu u sebi… Kucan na vrata i ulazim unutra govorin ženi unutra ka da lipo kulturno čekam red, a ona meni povišenim tonom govori: pa ne mogu ja gledati ko je kad doša, ja samo radin svoj posa… I digne se s one sidalice i pokažemi natpis na vratima na kojem je pisalo: "Lječnička uvjerenja izdajemo nakon 10. 30" Ja je blido gledan koja P.M. i govorin joj ma kakva lječnička uvjerenja, pa triban produžit papir i govorin joj kako sui ona mularija koja rade lječnički ušla onda unutra! A ona meni: pa nego što je to nego lječnički, sad bi te poslala tamo ko ti je reka da samo tribaš produžit papir, lai ajde evo primit ćemo ovog dečka što se buni… mislin se u sebi MRŠ!
Ja unutra, ova ispisuje neki račun, traži osobnu u međuvrimenu upada neka žena čija je ćer u Americi i triba joj neki papir… ova s njome tamo trabunja neke gluposti i kaže meni ka 130 kn ili 120 vadim 220 i vraća mi ostatak i govori mi idi čekaj red za sobu 4.
Tamo gužva nemila, doša taj did Nijemac, a prije njega je bija neki lik i traži taj što živi u Njemačkoj da bi uša priko reda samo da nešto pita, a ovaj mu neda, na kraju ga ipak pušte samo da PITAT, i gle čuda ovaj stari je pita i otiša ća…
Govori neka žena, dobro ovi su bili na pregledima pa ej sporo išlo sad će brže kad nama samo triba dat potpis… i stvarno gužva se smanjivala dvi žene isprid mene i onaj jedan mulac što se prošverca…
Te dvi žene su prošle, jedna je bila unutra dakle vani smo ostali ja, taj lik koji je bija isprid mene, onaj mulac koji je uša unutra prije mene, ali zato san ja prije doša do sobe 4… i dolazi do nas neka žena, ima zavijeno livo oko ka neka ozljeda na radu tamo s emota i govori ona nama da ona samo ima potpisat neki papir… a meni pun k*rac svega, popizdija san p van materina vama i vašin papirima govorin u sebi ovdi san već dvi ure i za jedan jebeni potpis me ovoliko hebu e nećeš, govorin joj: gospođo, ne tiće me se što vi imate iman i ja jedan potpis pa čekam red! A ona meni: pa što se ljutiš, samo san rekla.
Milslin u sebi, pm što si rekla dvi ure čekan, a ti ćeš me ovdi zajebavat! Vani je izašla ona cura što je bila unutra, a bakica koja je tribala jedan potpis lipo uletila unutra, prikipilo mi je da uđen unutra i vanka je izbacin…
Govorin ja ovin likovima – e sad van neće ona za 10 godina vanka, nakon deset minuta govori ovaj lik, pa koliko je već unutra? A ovorin mu ja pa što san ti reka… konačno se stara sitila izać, uša je ovaj lik završija pregled i red na mene, prije nego što je izaša van čitan ja na vratima od doktora piše dr. med. spec. medicine ( i pitan se ko mu je da sve te titule ) izlazi lik vani i zanjim doktor… strefilo me! Govorin sam sebi ako je otiša an marednu popizdit ću čekan neki pet minuta, njega još nema, evo ga sitija se izać… ulazin ja unutra pita on mene: jesi li ima kakve bolesti od prošli put? Ne! Prijelome? Ne! Piješ li? Ne! Pušiš li? Ne! Kad si sinoć lega? Negdi oko 11 govorin mu ja! A on će meni malo su ti oči crvene! Odvraćem: ma tako je meni uvik! Ajde digni se – napravi ovo, ono, nogu preko noge, hodaj, sad ovo, pa ovo i na kraju govori on meni ajde da te ne gnjavin možeš ća… FALA BOGU mislin u sebi, odlazin ponovno u sobu br. 1 tamo vani ona s zamotanim okom gledan je pun bijesa, pogledala me je čudno, mislin u sebi ko te j* odlazim ća napokon… koliko traume i stresa radi jednog jebenog papira. Napokon dolazin u Policijsku postaju, a tamo ponovno šou… hvala Bogu na ovakvoj nam državi, i birokraciji da nije ovog život ne bi bija zanimljiv! Da ne prepričavan sve što je tamo bilo – jedino mi jedna stvar nije jasna… Po Bogu, zašto služe one taksene marke?!?
Poanta ove priče: Nema je, al ne daj te da vas neko sjebe, ne puštajte nikog priko reda, jedino u hitnim slučajevima, a ako van se žuri i želite izbijeći gužvu budite ona za zamotanim okom i recite da tribate samo potpis… pa makar bili unutra 5 uri nema veze, možda te ljude više nikad nećete sresti pa vas nije niti briga… a za svaku neugodnu scenu koju proživite imate jedno novo iskustvo u životu… Natpis u policiji – stanite iza žute linije: Poštujte svoju i tuđu privatnost! I onaj koji glasi: trudnice i invalidi imaju prednost. No koliko primjećujen u ovoj državi ima malo previše invalida, baren onih tresnuti u glavu pa nisu vidili da ja tamo lipo sidim i čekan svoj red… NIKAD VIŠE!
Post je objavljen 04.08.2008. u 18:10 sati.