Pregled posta

I još uvijek stojim blenuta..ne znajući što da radim..

eh ljudi...eo ja se javljam opet...
stanje u mom životu... ide samo prema dolje...svjetlost je sve dalje i dalje..
više ju niti ne vidim...toliko je daleko od mene...ja žudim da ju uhvatim...
ali svi pokušaji su bezuspješni...jer tako je daleko...tako je daleko to svjetlo..
bit će sve teže vratit se do njega...a mnogo toga me samo ruši prema dole..
i neda...neda mi gore..neda mi da budem sretna...zar doista previše tražim??
samo želim sreću...želim da imam ono što svi imaju...al ja očito nisam zato..
jer..očito je da sam stvorena da patim..a drugo mi nije dozvoljeno...pokušavala
sam ne prihvatiti to...pokušavala sam da mi bude svejedno..da se ne zamaram...
al jednostavno NE USPIJEVAM...nisam stvorena za to...navikla sam....al
opet me život nasamario...opet sam pala na istu foru...pokazao mi je sreću
samo ne tren...i onda mi ju oduzeo...kao da mi hoće reć...to je to što ne možeš
imati..zar nije lijepo biti sretan??..ali ti to nećeš još dugo ponovno okusiti..
ne zaslužuješ to....sama si kriva za sve što ti se događa....a ja...kao da stojim
i nemam što za reć...kao da mi je neko puko šamar a ja stojim ko blenuta...
sutra idem opet na more...i ovaj put očekujem puno više od odmora...jer....
od ovog života koji kao da nije moj...boli me glava....ne mogu...umorna sam...
previše...previše me ovo muči...život me provocira....a ja stojim i ne znam što napraviti...
jednostavno ne znam...kad odem na more...odabrat ću 3 dana kad me nešt pukne...
isključit ću mobitel...izolirat se od ovog svega...neću čut ni za šta..ni za ikog....baš za ikog
odavde....2 dana ću bezbrižno uživat u odmoru....neću uopće razmišljat ni o čemu....
a 3...3. dan ću razmislit...što ja to radim da mi se sve ovo događa...što ja to krivo
radim...jer očito je da sam si sama kriva..ppuno sam puta čula "čovjek je krojač
svoje sudbine"...a ja očito nešt krivo činim...kad bih barem znala kakav bi ovaj
život bio bez mene...kakvi bi bili životi ostaliH...bi li bilo puno onih koji bi bili sretniji
da se nisam rodila...znam da bi ih bilo...ali želim vidit koliko...tada bih barem znala
što učiniti...nebi stajala blenuta...ne znajući što napraviti....
ovako se osjećam....
stojim na raskrižju života...i jednostavno ne znam što bi...imam mogućnosti...
neke su trnovite i bolne...neke takve nisu samo na prvi pogled...i mogu jednostavno polako
prelazit dok gomila auta juriša...pa što bude....i najednom....stojim na pruzi.....vlak se čuje
izdaleka...sve je bliže...i stojim...sve je bliže a ja još uvijek čekam...i čekam...vlak je blizu...
a ja ne znam što napraviti...i razmišljam..ali ne znam...eh,,,da se maknem vuku me samo
tri stvari....jedno obećanje....jedan mali.......i neki prijatelji...ali...kao da još uvijek
razmišljam..eto...tako se sad osjećam...nažalost...

eto....
a sad...
u subotu bila u gradu..s teom...i ovo imam za reć...
JEBEMTI SUBOTU,,,JEBEMTI GRAD,,,JEBEMTI CIPELE...
da...da...nabila sam tolki žulj...da ne mogu nosit ni patike...grrr...
moram u japankama...grozota...ja došla kući....psujem sve...
a meni se mama ssmije...ja popizdila...grozota...ma de....
konačno sam popila jedno pivo na miru...nije bilo stipe...on nam se
brčka u moru...neka...neka..i ja ću brzoo...haha...uspila ja popit pivo
bez da dođe stipe i popije pola...haha...ovo je za stipu...:::......
hahahhah....=)....al aj nisam cijelo popila...mall sam prosula na vecu...haha....
tea cijelu jeger-colu slučajno prosula po meni...auu...ja stala ko....a roky i ona se smiju...
ja stojim ko s marsa...a ono kud je hladno...kud je ljepljivo...ja ovak stavila ruku gdje je prosula
i stala a roky crkava....grrrr.....hahaha....a jbg....štaš....i još ona mene zeza pa nek ti neko to poliže...
a bilo na mall jačem mjestu....hahah....grrrr....ma de....ludacha....haha....bio pjena party u gradu..
ja i anuška htjele u pjenu..al kad su nas počeli špricat vodenim puškama pobjegle...xD...haha-...
i tak....sutra idem do sarajeva...i onda put nastavljam preksutra do mora....
vraćam se 13....i tak.....dost za ovaj post.....mall pjesmica...i gotovo...






eto....gotovo...
ljudi...ja ode sutra ujutro na more...
kommove ću vratit kad se vratim,....
i eto,,,to je to....
KISSAM I POZZAM SVE....
A NAJVIŠE JEDNOG MALLOG.....

Post je objavljen 04.08.2008. u 14:02 sati.