Sve je tako lijepo
noćas, zvijezde, lagani
povjetarac, i ti pokraj
mene...
Ali svejedno, nešto
samnom nije u redu,
pokušavam se izvući iz
toga, ali mi ne ide, nes
mi ne dopušta da idem
dalje...
Duša mi je u komi,
osjećam se kao da sam
mrtva, želim izaći iz
toga groba, ali nešto
me je zavezalo i neda
mi da se dignem...
Krv teče niz moje tijelo
i boli me, užasno me
boli...
Zašto, zašto mi
se to baš sada događa,
napokon je prošao taj
kaos u mom životu,
napokon su mi se
počele događati dobre
stvari...
Ali ne, mene i dalje
proganja ta jebena
prošlost, depresija me
ubija...
Neda mi dalje, a ja
samo želim biti sretna.
dali previše tražim, šta
je jedan osmjeh
previše?
Ne, nije, ali svejedno
ni to nemogu dobiti...
Očito previše tražim
od ovog jebenog života...
Ovo sam jučer napisala... Neznam od kud mije došla ta inspiracija, ali to je opis moga sadašnjeg stanja koje totalno ne razumijem, zapravo, sve mi se dobro napokon dešava u životu, a ja sam stalno u kurcu, neznam zbog čega, i to pokušavam shvatiti, ali mi neide...
To bi bilo sve od mene za danas...
pozz.....
Post je objavljen 03.08.2008. u 10:09 sati.