Marketing
This is the new shit... :):)
eee ljudi
nisam sretna.plačem.
(*)
svaki dan.sve češće doma osluškujem razne zvukove;
televizija,radio,auti na cesti,lupanje stolcima,kopanje po frižderu...ali odjednom,odjenom čujem zvukove koji me ne privlače.nisu druželjubivi.jaki su i neprijateljski.što je to?to je mamin glas,mamin glas kad viče...prije sam ga isto čula,ali ne tako često..od sada je to postala svakodnevnica.i kad čujem da se dere bilo na mene,bilo na mog brata,ja sam duboko povrijeđena...kao da mi neko tog trenutka zabije nož u srce...nije lijep osjećaj.nimalo.
a najgore je kad čujem mamu kako se dere rano ujutro i kasno uvečer...jučer se derala u 7.45 sati ujutro a navečer mi je došla u sobu i derala se jer sam slušala muziku na mp4-u...
pa zar je smrtni grijeh slušat muziku prije spavanja?mislim da nije...ja samo želim da ta vika nestane..jer je više ne mogu slušat.svaki put kad čujem povišeni glas mame,pomislim na suze i smrt.a jedno od to dvoje uvijek i ispunim...a to su suze..
samo čekam kad će to prestati...ali ne prestaje.ja to trpim iz dana u dan.ahh...
sad se opet vračam na ono staro...na ono o čemu sam pisala,a o čemu stalno razmišljam...smrt.u zadnje vrijeme saznajem za mnogo osoba,koje su meni blizu,da umiru...imam prijatelja...stvarno je jako dobar.i njemu je prijatelj umro prije dva mjeseca.zbediran je,a ima i zašto bit...a imam i ja...ne mogu mu pomoć...ne mogu.
imam još jednog prijatelja kojem je tetak umro..ali prije mnogo godina.i bili smo ja i on na msnu.i dođe on meni odjednom:''Da je bar moj tetak sad ovdje s menom.'',a prvo kaj sam si pomislila bilo je:''Da je bar moja baka s menom.''
nekako se osječam sva nemočna...ne mogu nikom vratit izgubljeno.moram se pomirit s tim...ali ne mogu.jednostavno ne mogu gledat kako su mi frendovi tužni...onda sam ja tužna skup s njima...
svakom u životu fali ono nešto,pa tako i meni...meni fali jedna stvar..koja je ljudima uobičajena...a meni i nije.ja to ne dobijem od mame,tate,brata...meni fali zagrljaj.svatila sam da imam odličan život.iako me u njemu bediraju mnoge stvari...imam puno a tražim malo..barem mislim da tražim malo..tražim samo jedan zagrljaj...
i sad si ja razmišljam...u prošlom postu sam napisala:''Kakav je život kad je samo nekim frendovima stalo?''
fakat debilno zvuči...predebilno...
točno znaam da trebam bit sretna s tim frendovima...a ne se žalit jer ih nema još...a i neće ih više ni doć...barem tako mislim...niko nemre bit bolji od ovo dvoje troje ljudi...nemre.da njih nema...ja bi bila all alone...zato ih nastojim čuvat,zaštit i sve kaj več ide s tim...
Post je objavljen 04.08.2008. u 08:43 sati.