GREH RAVNODUSNOSTI
Srbija,probudjena iz sna o sopstvenoj velicini,utonula je u svakodnevicu borbe za opstanak i golo prezivljavanje.U ranim jutarnjim casovima pred prodavnicama se stvaraju dugi redovi za mleko i hleb.Podeljeni su bonovi za osnovne namirnice,ali radnje su prazne,cekanja uzaludna.Sve se cesce dogadjaju tuce u ovim ponizavajucim redovima.No,to je ogorcenje neusmereno i kratkotrajno,glavna osecanja su apatija i ravnodusnost.Siromastvo i glad ne stvaraju bunt i gnev nego jos vece osecanje zavisnosti prema vlasnicima nasih ziivota i gospodarima nasih sudbina.Jedan ekonomista je to ovako opisao:"CEO SISTEM SE MALO POMALO PRETVARA U IZGUBLJENU BALKANSKU DRZAVU,
ZATVORENO DRUSTVO U KOME SVAKO POKUSAVA DA PREZIVI IZ DANA U DAN POD SVE AUTORITATIVNIJIM REZIMOM."
Katastrofa je prisutna u svemu sto nas okruzuje.NAS"TITANIK"TONE SA SVIM ONIM STO SE U NJEMU NALAZI.Na palubama su medjusobno izmesani,zajedno:republikanci i monarhisti,nacionalisti i liberali,zavisni i nezavisni intelektualci.A u salonima broda osudjenog na umiranje,kako je to uobicajeno,svira muzika.Time se pokazuje ravnodusnost prema ocevidnoj propasti,ravnodusnost prema sadasnjosti i buducnosti.
SAMO NEKOLIKO GODINA RANIJE OVAJ SITI NAROD iz redova pred prodavnicama ispunjavao je velike gradske trgove,IZVIKIVAO JE IME NOVOG NACIONALNOG MESIJE.VIJORILE SU SE RATNE ZASTAVE,iznosila se na svetlost dana heraldika proslih vremena.IZRANJALI SU IZ MISTICNE MAGLE proteklih vremena MITOVI O RASI,KRVI,O JUNACKIM RATOVIMA,NAJSTARIJIM NARODIMA.Zlo se pronalazilo samo u drugima.A valjalo ga je traziti i u sebi,
sopstvenoj mitomaniji,u zabludama kakvih je puna istorija laznih i promasenih mesija.Rodoljublje se ne meri megalomanijom nacionalnih projekata.To je danas zakasnelo saznanje.VELIKA EUFORIJA PRETVORENA JE U VELIKU TRAGEDIJU.Nacionalna utopija rasplinula se u krvavoj stvarnosti ratnih stratista.
Nije se tu radilo o dijabolicnoj svetskoj zaveri protiv interesa jednog naroda,kako se uporno pokusava protumaciti danasnja situacija nesretne Srbije.Postojala je samo unutrasnja zavera jednog sistema,jednog nacina misljenja i delovanja protiv pameti i zdravog razuma:tako smo se na kraju nasli u jednom svetu postavljenom naglavacke.Eticke vrednosti,zivotni sadrzaji,sve je dobilo svoje nalicje.A to izopaceno nalicje predstavljalo se kao blistavo lice nove stvarnosti.Recima su oduzeta prava znacenja ili su ih izgubile u jednom izopacenom svetu.ZIVOT JE ZNACIO SMRT.
LAZ JE PROGLASENA ZA ISTINU.KRIMINALCI SU POSTALI RODOLJUBI,RODOLJUBI-IZDAJNICI.BORBA ZA ISTINU U TOM NOVOM KODU OZNACAVALA JE PRIKRIVANJE ISTINE.DEMAGOZI SU POSTALI CUVARI DRZAVNOG UGLEDA,
A LOPOVI CUVARI DRZAVNIH BLAGAJNI I MAGACINA HRANE.
Bekstvo od stvarnosti pretvoreno je u nacin prezivljavanja za one koji nisu imali snage da se suprotstave tome avetinjskom svetu.To ostrvo spasa nosi ime ravnodusnost.Do toga ostrva nisu dopirale vesti o unistavanju gradova,
stradanju ljudi,svakodnevnim zlocinima.Istina je bila tako strasna da je bilo nepodnosljivo ziveti sa njom.Ali takvo bezanje nije oslobadjalo od moralne odgovornosti;na kraju,grehovi izdaje sopstvene savesti tezi su i razorniji od svake ekonomske bede.Ravnodusnost se,pre ili kasnije,pokazuje kao glavni saucesnik velikih zlocina.
Vrtlog strasnih zlocina i nemilosrdnih obracuna vukao je u svoj kovitlac narode bivse Jugoslavije.Moramo se vec sada pripremati za vreme pokajanja kada ce se predstavnici naroda pokloniti senima postradalih,ali traziti i oprostaj od onih koji su preziveli.Ali,taj dan nije blizu.Ratni rezimi ne mogu preziveti bez rata.Oni stavljaju razne maske:nacionalnih
interesa,nacionalnog dostojanstva a,po potrebi,i mira.Ali uvek im je rat na pameti.UZ POMOC MAFIJE,RAZNIH PROFITERA,POLUINTELIGENCIJE,SLUGERANJSKIH INTELEKTUALACA,MNOGIH LJUDI OSREDNJE ILI MALE PAMETI,SLABOG KARAKTERA,CVRSTO DRZE VLAST U RUKAMA.Stabilnost sistema pociva na kukavicluku ili ravnodusnoscu podanika.A ta ravnodusnost,podsticana izopacenostima sistema,vodi opasnim stranputicama.
VELICANJE SMRTI NEPOSREDNO JE POVEZANO SA MILITARIZACIJOM I KRIMINALIZACIJOM DRUSTVA.Celokupan zivot organizovan je na ratnoj ekonomiji.SMRT JE POSTALA NAJUNOSNIJA ROBA.Izopaceno shvatanje patriotizma zasnovano na umiranju,a ne na zivotu,na mitu,a ne na stvarnosti,na kolektivizmu,a ne na slobodnoj volji pojedinca,
ukazuje na priblizavanje onim opasnim drustvenim projektima koji su uvod u pravu nacionalnu katastrofu.To je opasnost,kako nas istorija dvadesetog veka uci,kojoj nisu odeleli ni veci,kulturniji narodi sa duzom demokratskom tradicijom.
Nalazimo se na prekretnici od koje zavisi dalji opstanak.Biti ravodusan na jedan od hiljadu nacina kako se to moze,
znaci pomiriti se sa sudbinom,pristati na sigurnu propast.Nasa buducnost stvara se u sadasnjosti.Ono sto sejemo,to ce nici.IZ STRAHA RADJA SE SAMO STRAH.IZ MRZNJE-MRZNJA.IZ BESA I OCAJANJA-NOVI BES I OCAJANJE.Mi imamo samo jedno oruzje:rec.Ali ako su reci bile dovoljno mocne da raspale stare strasti i novu mrznju i uvedu u rat do istrebljenja,one nisu tako mocne da obuzdaju nasilje.NAJGORE OD SVEGA BILO BI PRISTATI NA RAVNODUSNOST.
AKO HOCEMO DA SACUVAMO ZDRAV RAZUM,POSLEDNJE OSTATKE MORALA I CIVILIZACIJE,MORAMO SVAKOGA DANA,SVAKOGA CASA GOVORITI O MOGUCNOSTI NEKOG DRUGACIJEG ZIVOTA,O NADI ZA JEDNU DRUGACIJU SRBIJU,evropsku Srbiju postovanu u svetu,u miru sa drugima,ali i sa samom sobom.Mozda je danas takva Srbija samo nedostizan san,ali bez toga sna ne mogu preziveti ni narodi ni pojedinci.
Pred nama je zima nespokojstva,strepnje i neizvesnosti.A vec je dugo kako se duboka studen,ta slutnja surove zime,
uselila u nasa srca.
Post je objavljen 03.08.2008. u 01:44 sati.