2.PRAVO NARODA NA SAMOOPREDELJENJE
Borisav Jovic je u vezi s tim problemom zabelezio sledece:POLAZILO SE OD TOGA DA,KAKO SE NEKI NAROD OPREDELIO DA ZIVI U ZAJEDNICKOJ DRZAVI,TAKO MOZE DA SE OPREDELI DA IZ NJE IZADJE,NARAVNO PO ODREDJENOJ PROCEDURI I VODECI RACUNA O INTERESIMA DRUGIH...MEDJUTIM,PROBLEM JE NASTAO STO U JUGOSLOVENSKOJ KRIZI NIJE UVAZAVANO PRAVO NARODA NA SAMOOPREDELJENJE,NEGO PRAVO REPUBLIKA NA OTCEPLJENJE...KADA JE U HRVATSKOJ DONETA ODLUKA O IZDVAJANJU IZ JUGOSLAVIJE,SRPSKI NAROD U HRVATSKOJ JE NA OSOVU PRAVA NARODA NA SAMOOPREDELJENJE ODLUCIO DA SE ODVOJI OD HRVATSKE,STO MEDJUNARODNA ZAJEDNICA NIJE UVAZAVALA.UVAZAVALA JE PRAVO REPUBLIKE,ALI NE I NACIJE.NIJE UZETO U OBZIR NI TO STO JE HRVATSKA BILA REPUBLIKA DVA KONSTITUTIVNA NARODA,HRVATA I SRBA,SVE OD OSNIVANJA REPUBLIKE DO DOLASKA NA VLAST HDZ I TUDJMANA,KOJI SU SRBE TRANSFORMISALI U NACIONALNU MANJINU,MIMO NJIHOVE SAGLASNOSTI(Borisav Jovic,KNJIGA O MILOSEVICU,
izdavac IKP NIKOLA PASIC,Beograd,strana 77).
I Kurt Kepruner u svojoj knjizi PUTOVANJA U ZEMLJU RATOVA istice da je osnovni ton u Evropi bio antisrpski i da su austrijski i nemacki politicari takoreci stalno gostovali u Ljubljani(Slovenija).Posle toga on pise o samoopredeljenju napominjuci da je taj pojam promovisan u rec godine i prelazi na takozvanu trojku EU,na brojne konferencije o Jugoslaviji i susret u Briselu 1991.na kome se diskutovalo o samoopredeljenju.Zatim iznosi da se Milosevic tada u Briselu izjasnio za pravo naroda na samoopredeljenje sto je znacilo da,ako neki narod ima pravo da izadje iz Jugoslavije,tu se mislilo na Sloveniju i Hrvatsku,onda i svaki drugi narod ima jednako pravo da se odluci da ostane u Jugoslaviji.Milosevic je paznju prisutnih skrenuo na postojanje Srba koji su ziveli u odredjenim krajevima Hrvatske i tamo cinili vecinu stanovnistva.Dodatno je naglasio da su tadasnje granice republika samo administrativne granice i da ne oznacavaju pravo stanje kada je rec o stanovnistvu.Ukoliko bi doslo do toga da se Jugoslavija podeli,onda se neizbezno mora razgovarati i o novim republickim granicama.Milosevic je svoje izlaganje zavrsio recima da se ne bi smelo dozvoliti da jedna strana odnese prevagu-mislio je naravno na Hrvatsku-pre nego sto se o tome sklopi dogovor.
U suprotnom,moze se ocekivati eskalacija konflikta.Pitanje samoopredeljenja povezano je s pitanjem GRANICA republika,smatrao je Milosevic.
Pitanje REPUBLICKIH GRANICA je,po shvatanju NATO znacilo,naprotiv,neprikosnovenost GRANICA tih republika.
Medjutim,Miloseviceva interpretacija se zasnivala na tome da se neprikosnovenost GRANICA ne moze odvajati od pitanja samoopredeljenja naroda i da bi za to bila potrebna saglasnost svih republika,dakle i Srbije.On je zastupao stav da se pravo naroda na samoopredeljenje mora postovati,prema tome i pravo na samoopredeljenje Srba,da se moraju odrediti nove GRANICE pomocu zajednickog sporazuma i da se ne mogu bazirati samo na interesima jedne jedine republike.
Potrebno je jos jednom naglasiti da su politicari Zapada republicke granice smatrali definitivnim,tako da bi svako ko bi pokusao da ih promeni bio smatran agresorom,sto su stalno ponavljali.
Uprkos tome,Milosevic je ostajao na svom zahtevu da se promene republicke granice.Pri tom se nikada nije upitao da li njegov zahtev ima ikakve realne sanse i da li moze da se probije i pored izricito iskazane volje NATO drzava.Takav krut stav osujetio je svaku misao o nekim alternativnim resenjima.Jedino sto je imao da ponudi bilo je neprekidno ponavljanje recenice:TO NECEMO DOZVOLITI.Ovaj jednostrani nacin misljenja koji ne vodi racuna o medjunarodnoj realnosti izgleda nam u ovom kontekstu veoma cudan.
Post je objavljen 03.08.2008. u 00:03 sati.