Marketing
Retrospekcija
Spremala sam svoju sobu. Bacala stare i nevažne stvari ,prisječala se raznih događaja koji su se dogodili kad su ti predmeti bili aktualni.Loše je to,to budi emocije koje nisu baš poželjne.
Našla sam hrpu papira.Neki su izšarani,ispisani,poderani ili jednostavno prazni.
Bilo je svakakvih riječi napisanih,pa prekriženih i misli također.Te rečenice izgubljene u vremenu nisu trebale imati nikakav značaj,a ipak,podsjetile su me,makar su bile zaboravljene.
Bol me preplavila.Ona čista,snažna ,hladna...
Došla sam k sebi polako.Trnci su me prolazili,polako.
Nisam znala što sve ovo znači.
Opća zbunjenost me obuzela.
A tada sam shvatila.
Glavni svoj neprijatelj sam zapravo ja.Sama sebi neprijatelj.
Da,ali sada više nije tako,pomirila sam se sama sa sobom.
Prošlost se mora zaboraviti.Nema nazad.Ovo je ultimatum.
Jer ovako više ne mogu.
Ili ću biti prava ja ili neću više ništa biti.
Sve ili ništa,odluka je pala.
Ja ću biti ja,zauvijek.
Grižnja savjesti,nastojanja spašavanja onog što je već propalo,patnja,bol,laži,samozavaravanje,glumljenje onog što nisam,igranje mučenice...
Ja kažem: NIKADA VIŠE!
Nikada više...
Od sada pa nadalje se ne želim više nikad ponašati po tuđim principima.
Gotovo je.
Sada sam egoista. Kao i uvijek.
Drago mi je.
Vratih se.Dođoh napokon k sebi.
Shvatila sam neke stvari.
Biti će bolje.
A moj vitez,neka dođe kad dođe,biti će vrlo časno dočekan.
*ostavljam ružu*
Post je objavljen 02.08.2008. u 00:18 sati.