Marketing
samopovredjivanje
Zasto se samopovredjujemo? Emotivno?!
Gledam sebe...i kao da sam neki duh izvan svog tela...u isto vreme radim nesto i gledam samu sebe sta radim. Kao da sam neko drugi. Kao da postaje dve licnosti u meni. Ona jaka i ona koja trenutno negde visi, ni na nebu ni na zemlji.
I sve pokusavam da samu sebe shvatim, da pohvatam kako se zaista osecam a ne kako zelim tj glumim samoj.
covek valjda kad hoce da je srecan, da se ne oseca ugrozeno i povredjeno...zatvara oci pred istinom. Vidi iskrivljenu sliku stvarnosti. Dosta mi je povredjivanja..pa sam presla na samopovredjivanje...divno, nema sta, predivan izbor.
Cekam...cekam koja ce licnost u meni preovladati (osecam se kao sizofrenicar 
)
I sad dok ovo pisem, pogled odluta, zagledam se, odem negde daleko...i pitam se...non stop se pitam...
Nekada je toliko emocija u meni, toliko iz mene stvari hoce da izadje, da kazem, da se ispraznim...ali kad treba nesto srociti samo prazan list...bez reci...Sve nestate kad trebam izgovoriti, reci.
Sutra On dolazi kod mene. Na vikend. Ne znam trenutno sta radim. Ne znam trenutno sta imam sa njim. Ne znam kako ce sve proci. Da li cu biti ok? Da li cu biti jos gore? Da li je ovo uopste dobro sto radim? Da li uopste zasluzuje..tj da li zasluzuje to nasa ljubav? Ono sve sto smo imali. Nekada imam osecaj kao da zelimo da dodjemo do faze da se mrzimo....da ce tako oboma biti lakse.
Ne..ne zeli on to...on i dalje govori da me voli, da misli da ce sve doci na svoje mesto, da mu je lepo kad smo zajedno, da voli da me pazi, da smo slicni, i da se mozda ni sa kim nije tako skontao kao sa mnom, da nema u nikog poverenja kao u mene...da.....Ali da li je to sve bitno ako ja nisam srecna?!
Nekada mislim da radimo stvari podsvesno...
A mozda i jesam....nesrecna...ili ravnodusna...ne znam...toliko se ovih dana stvari izdesavalo...toliko da me je pomerilo iz temelja. Toliko da ne mogu sebe nekad zaista prepoznati. Pozelim da me puste sve emocije...sve...i da krenem ispocetka..sa zivotom..u svakom smislu...Bilo bi dobro nekad da ljudi nemaju secanje....proslost...mislim da bi bili srecniji...ziveti samo u sadasnjosti...bez opterecenja...na proslost i buducnost.
A s druge strane zelim da dodje...da vidim kako cu se osecati,...jer jedino cu tako dati sebi odgovore na neka pitanja. Bar se nadam...i sa tim zavrsavam ovu noc.
Post je objavljen 01.08.2008. u 22:48 sati.