Prolaze sati dok ne dočekam nekog koji znam da neće doći....i neće pozvati...nekog ko nije čitao iluzije od Bacha i dosadan mu je doručak kod Tifanija...
Pre neki dan sam osetio miris tvoje kože na vrhovima svojih prstiju....dugo sam ga uvlačio u sebe, do poslednje alveole...definitivno se gubio, bez mogućnosti da se obnovi....postajao je sve slabiji i neprimetniji..kako ću te se setiti sada kada ga više ne osetim....da li će mi obrisi tvoga lica, zauvek zakucani u mojim mislima biti dovoljni?
Još uvek mi se,ponekad, desi da pokušam da se uvučem u nečiji život...i da pokušam da mu objasnim da ništa ne može proći...pokušam nekome da ispričam priču u koji ne verujem...sve ima početak i kraj....4 dana od našeg susreta i kraj
Post je objavljen 31.07.2008. u 00:12 sati.