Užasno sam frustrirana. Želim mnogo toga, ali dobijem vrlo malo. I poslije se pitam zašto želim mnogo kad mi je ono što dobijem i više nego dovoljno? Ne bih ja bila ja da dobijem baš SVE.
Uglavnom, po tisućiti puta ovaj mjesec sam bila u shoppingu. I kupila sasvim nepotrebne lacostice. Pljujem po njima otkada znam za sebe. Imala sam troje i nisu dugo izdržale (a ok, ja sam ih izmrcvarila – bilo je to veoma hiperaktivno razdoblje života).
I sada ih kupim opet.
Što mi je trebalo to? Možda ipak je, da se malo oraspoložim.
Kaj ja znam.
Nisam šopingholičarka, ziher ne. Ne kupim svaku stvar koju vidim. Jer nema svaka stvar na sebi neku fensi-šmensi markicu, koja je glavni razlog zbog kojeg kupujem robu koju kupujem.
Pomalo i jesam snob. Užasno patim na marke.
Inače ne volim pratiti mase, ali zadnjih tjedan dana me gotovo svi koje znam bombardiraju sa svojim fensi krokodilček tenisicama.
Ah, baš sam glupa.
Znate ono kad nešto toliko želite pa da si kupite ne znam kakvu zamjenu za to ili pak nešto bolje od toga, niste zadovoljni? Ista stvar. Mogla sam si kupit kaj god, ali ne bih bila zadovoljna jer si ne bih kupila ono što želim. Možda zvuči glupo, ali je tako.
Materijalnim zamjenjujemo emocionalno...
Emocionalno trenutno nedostupno.
Post je objavljen 30.07.2008. u 00:03 sati.