Pregled posta

i opjevana i oplakana

Neke mi se čudnovate, da ne kažem bezvezne misli roje jutros po glavi. Valjda je to stoga što trebam krenuti u velike radne pobjede, udarnički rad, a riječ "morati" u meni stvara neki čudni otpor, pa se sve vijuge usmjere na smišljanje raznoraznih zvizdarija, pažnja se disperzira na sve strane, sluša se radijo, analiziraju se pisme... E to, to mi jutros privuklo pažnju.



Pitam se, pitam... ma ima li još neko misto na svitu koje je tako opjevano ka Dalmacija. Je li još ko na ovoj kugli tako kapitalizira svoju lipotu, svoj rad, svoje žulje i znoj, mocire, vinograde, maslinike, polja i voćnjake, svoje običaje, svoje žene, divojke, cure i curice, matere, ćaće, didove i none i svekoliku rodbinu, dicu, berekine i farabute, dičju ciku i igru, svoje more, sve njegove boje i ćudi, vale, plaže, školje, školjiće, sike i grebene, barke svih vrsta, masline, smokve, vino i ulje bore, smilje i bosilje, ruzmarin i lavandu i sve ostale autohtono a i uvozno raslinje, galebove leteće i hodajuće, njorce i dupine, ribe i ribare, mriže i sve ostale ribolovne alate... Svoje iseljenike i povratnike i one koji su ostali, svoje ridikule i dišpete, svoje jade i nevolje, nevere i fortunale. Svoje gradove, sela, mista i zaseoke, svjetionike, ferale... Ulice, trgove, pjace i pjacete, fontane, crkve, kampanele i spomenike... A tovare, tovare san zaboravila.
A brodove po vrstama... gajete, guceve, leute, bracere, vapore, trajekte (čini mi se da njih još nema), tankere i kaiće male i malo veće...
More da ne spominjen, more Jadransko, more lipo, more pitomo, more-divlja zvir... More i mornare, mornare i njihove ljubavi koje ih čekaju na rivi...
Ne mogu se više sititi, ovako brzinski, ali ima toga još poprilično...
Ovo san pokupila s radija dok ovo pišen.
Ima li iko na cilon svitu ko više voli svoju grudu nego što Dalmatinci vole Dalmaciju?

Sudeći po količini pisama - nema!



Evo samo jedan nasumičan stih, upravo ga slušam:

Vidija san svita i svita
ma nigdi takvi ne postoji kraj,
Nigdi cviće tako ne cvita
tu Bog na zemlji je stvorija raj.
Nigdi cviće tako ne cvita
ka u Dalmaciji.
Od lipote, stalo je sve.
Dalmacijo, ni vrime ne gre.
Dalmacijo, cili san tvoj,
Dalmacijo, cvite moj.



Iman ja omiljenih i manje omiljenih, iman i onih koje mi idu na živce, ali moran priznati da ih veći dio svog života volin čuti.
Ono, ka šta volin čuti glas onoga koga volim, kad reče: evo me, doša san, ono, kad osjetin da san doma, na najboljen mistu na svitu. Tamo di triban biti. Di spadan.

A ima i dana kad se pitan ovako glupa pitanja ka sada.
Jer stvarno je glupo pitati se je li mi najviše volimo svoj komadić svita.
Svi su ljudi i krajevi isti, ali neki bolje pivaju.

Ima dana kad me ni sve te pisme skupljene na hrpu ne bi uvjerile da živin u raju. Njanci u predvorju raja.
A ima i onih dana kad me raznježi samo jedan dalmatinski stih. Naježim se nekad od lipote glasa ili suglasja. Suze dođu od velike lipote.
Nekad mi se čini da je od silnih stihova i dalmatinskog "melosa" došlo do inflacije. A onda čujen neku novu pismu i zaboravin...
Dođe mi pun kufer i Dalmacije i grada i sela i škoja i mora, a onda Gibo jednostavno kaže "judi, evo me doma"....

Svašta se o nama može reć, lipo i grubo, puno toga ne znamo radit, ali jedno znamo i u jedno se razumimo: u pismu.

A ja danas stvarno ne znan šta bi o sebe, pa balinjan...



Hari Rončević: Tamo di mi sunce sja

Sada za sve fala ti
uvik ljubav bit ćeš mi

Zadnje zbogom kažen ti
sutra moran otići

Nesrića nas spojila
prije puno vrimena

Zemljo lipih godina
di san rođen iden ja
tamo di mi sunce sja
di je stara maslina
plavin moren kupana
dalmacija...,
di mi misec
svitli put
nebo sja u zvizdama
zemljo mojih didova
vraćan se ja

sad se vraćan okle me
južni vitar donija
iden opet stat na mul
di sam prvi korak pa
zemljo lipih godina
di sam rođen iden ja
tamo di mi sunce sja
di je stara maslina
plavim morem kupana
dalmacija
di mi misec svitli put
nebo sja u zvizdama
zemljo mojih didova

vraćan se ja
vraćan se ja...

zemljo mojih didova

vraćan se ja
vracan se ja...


(lalalala... morate sami pivat jer ne mogu nać snimku...)


Post je objavljen 28.07.2008. u 08:10 sati.